Немачка вапи за радницима са Балкана – позив да дође свако ко може да ради

Да дође свако ко може да ради! Тако се укратко може описати апел Кристијана Дира, шефа посланичке групе либерала у немачком парламенту.

"Након фазе гастарбајтера шездесетих и седамдесетих, тржиште рада се затварало", рекао је Дир листу Велт. "Мора да буде обратно. Данас девиза мора да гласи: свако ко може да живи од својих руку, мора одмах имати дозволу за рад."

Био би то уобичајени иступ једног економског либерала, да није две ствари – либерали су сада на власти, заједно са социјалдемократама и зеленима. Још важније – изјави Кристијана Дира претходили су драматични апели из низа бранши које напросто не могу да нађу довољно радне снаге у Немачкој.

Траже се и конобари

Слике хаоса и гужви на немачким аеродромима, и на хиљаде отказаних летова на почетку сезоне летовања, натерале су Владу да интервенише и обећа експресно издавање радних дозвола. Јер, током пандемије су аеродроми и авио-компаније отпуштали људе, а данас им недостаје преко седам хиљада запослених.

Очи се упиру у Турску и Западни Балкан, одакле би требало да се регрутује испомоћ на период од највише три месеца. "Побринућемо се за то да не буде дампинга плата и да запослени буду добро смештени", рекла је министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.

Још није утихнуо вапај из авио-саобраћаја, а јавили су се угоститељи, експлицитно позивајући власти да им олакша довођење људи са Западног Балкана.

Релативно нови немачки закон о досељавању омогућава рад свима који нађу послодавца – под условом да су за нешто стручни. Могу да буду рачуновође или шофери, важно је да имају неки папир.

Изузетак је такозвано "западнобалканско правило", донето у јеку избегличке кризе када су се мигрантима из Сирије и даљег истока масовно придруживали потражиоци азила из Србије, Македоније или са КиМ.

Тада је утаначено да годишње 25.000 људи из земаља Западног Балкана може добити радне дозволе у Немачкој, чак и кад су у питању неквалификовани радници.

Али, сада удружење угоститеља "Дехога" тражи више. "У земљама Западног Балкана има доста радне снаге која би радила у хотелима и ресторанима у Немачкој", тврди шеф удружења Гидо Целик.

Слично као и аеродроми, ни угоститељи у једном периоду пандемије и локдауна готово да нису имали посла. А сада немају људства. Целик каже да око 60 одсто хотела и ресторана тражи конобаре, куваре, собарице.

Зато тражи да Влада још продужи "западнобалканско правило" које истиче крајем 2023. године, те да убрза издавање виза и радних дозвола. Целик каже да плате у гастрономији расту двоцифреним процентом – додуше ни инфлација последњих месеци није далеко од тога.

Исушивање Балкана

Ноторна је већ жеђ немачког тржишта рада за мајсторима свих врста, возачима, или медицинским особљем које масовно долази из Србије и комшилука. За ове потоње, према ранијем истраживању Дојче велеа, клинике и старачки домови плаћају посредницима и по 15.000 евра како би им довели само једног неговатеља.

Како пише недељник Цајт, мањак радне снаге је такав да се не може попунити брзинским акцијама попут довођења гастарбајтера на аеродроме како би спасили Немцима летовања.

"У првом кварталу било је упражњено 1,74 милиона радних места, а стопа незапослености је већ испод пет одсто. Илузорно је дакле да се рупа може попунити само повећањем плата и побољшањем услова рада, иако су ти кораци исправни", пише Цајт.

"Мањак ће бити још много већи, и неће се ограничити на поједине бранше. У услужним делатностима је само највидљивији, јер је овде корона оставила највеће последице", додаје се у тексту.

Према проценама стручњака, мањак радника би могао да пребаци три милиона до 2030. године. Јер, такозвана генерација бејби-бумера одлази у пензију између 2025. и 2035. године. Не само да неће радити, него ће многе неко морати и да негује – што само значи још већи мањак.

Недавно је министар рада Хубертус Хајл најавио "модерни закон о усељавању" за јесен. Сва је прилика да ће долазак у Немачку бити додатно олакшан.

Са друге стране, питање је колико је људи уопште остало у Србији и региону, таквих да су спремни да иду у Немачку. Све чешће се чује да је тржиште рада исушено, те да региону прети демографска катаклизма.