Немачка, почиње суочавање са дебаклом у Авганистану

Крајем јуна 2021. Бундесвер се повукао из Авганистана – после скоро 20 година. Потом су средином августа талибани преузели власт у земљи, без већег отпора две деценије обучаваних авганистанских оружаних снага.

Истовремено са повлачењем последњих страних, пре свега америчких и британских војника, ишла је и евакуација људи који су радили за странце и којима је потребна заштита од талибана. У тој акцији која је трајала десетак дана такође је учествовао и Бундесвер.

Тадашња канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ), као и тадашњи министар спољних послова Хајко Мас (СПД) и други чланови савезне владе, признали су погрешну процену ситуације у тој централноазијској кризној земљи.

Суочавање са мисијом Бундесвера у Авганистану требало би да буде подједнако "беспоштедно" колико и "болно", обећала је тадашња министарка одбране Анегрет Крамп Каренбауер.

А странке СПД, Зелени и ФДП договориле су се у коалиционом споразуму о евалуацији мисије евакуације у Авганистану у парламентарном истражном одбору.

Поред тога, целокупна мисија у тој земљи треба да буде оцењена научном експертизом у анкетној комисији. Након дугог чекања, сада се коначно креће с радом.

Парламентарни истражни одбор

Према речима политичара СПД-а Ралфа Штегнера, Бундестаг би још пре летње паузе требало да успостави истражни одбор који ће бавити проблематичном евакуацијом локалног особља из Авганистана, односно људи који су помагали Бундесверу и немачким организацијама током мисије у тој земљи.

"Истражни одбор ће се бавити питањем ко је допринео томе да је операција евакуације пошла по злу. Постоји договор са опозицијом", рекао је Штегнер у четвртак немачкој уредничкој мрежи (РНД). Према извештају, Штегенер ће бити на челу тог одбора.

Одбор треба да разјасни шта су сва укључена министарства и власти знали о безбедносној ситуацији у Авганистану и да ли су постојали сценарији повлачења и планови за ванредне ситуације.

Парламентарци би такође требало да дају препоруке за будућност, на пример за комуникацију унутар савезне владе, за размену са међународним партнерима и за рад са локалним особљем.

Истрага ће, како се наводи, обухватити период од 29. фебруара 2020. – закључења споразума између владе САД под бившим председником Доналдом Трампом и представника талибана у Дохи – до завршетка мисије војне евакуације 30. септембра 2021.

Анкетна комисија

Влада и опозиционе странке су се такође договориле о формирању Анкетне комисије, рекао је Штегнер.

Она би требало да се позабави целокупном, скоро 20 година дугом мисијом Бундесвера у Авганистану – као и питањем поуке за друге за будуће операције у иностранству.

Анкетна комисија ће имати задатак "да свеобухватно преиспита целокупну спољну, безбедносну и развојну посвећеност Немачке у Авганистану између 2001. и 2021. године".

Сходно томе, "треба извући поуке за будући војни и цивилни међународни ангажман Немачке".

Дванаест посланика Бундестага и дванаест стручњака ће бити чланови анкетне комисије. СПД и Унија именују по три члана, Зелени и ФДП по два, АфД и Левице по једног члана.

Анкетна комисија би требало да се "да своје резултате и препоруке за деловање изнесе најкасније после летње скупштинске паузе 2024", наводи се у предлогу. Као председник комисије помиње се бивши градоначелник Берлина Михаел Милер (СПД).

Овакав свеобухватан приступ неуспелом ангажовању у Авганистану могао би да постане пример широког друштвеног преиспитивања цивилно-војних мисија у иностранству, јер би стручњаци требало самостално да утврде које цивилне мере немачке владе у Авганистану су биле смислене - а које нису.

Расправа у Бундестагу: Хаос и беда у Авганистану – али због чега?

Претходно су странке у Бундестагу водиле расправу о Авганистану, која је била мање о неспорно драматичној тренутној ситуацији у тој земљи, а више о томе како је до ње дошло.

"Ниједан циљ није постигнут. Авганистан је бачен у хаос", сумира посланик АфД-а Рене Шпрингер. Бурка је поново обавезна за жене, производња опијума се вишеструко повећала, а авганистанска војска, иако бројчано јача од Бундесвера, није се супротставила талибанима.

"Ретко ме је у политици нешто тако наљутило и растужило као последице повлачења трупа из Авганистана", признао је стручњак за спољну политику ЦДУ Норберт Ретген. "Откако је НАТО напустио Авганистан, терор, хаос и беда су се вратили у ову земљу."

Но, за странку Левице и АфД хаос и беда су резултат дугогодишњег страног војног присуства.

"Не можете ратом наглавачке преокренути друштвени, верски, државни развој једне земље", каже сива еминенција Левице Грегор Гизи.

Посланик ФДП-а Александар Милер је пак подсетио да Немачка после терористичких напада 11. септембра 2001. није имала другог избора него да уђе у ову мисију заједно са НАТО-ом и САД.

Политичарка Зелених Агњешка Бругер истиче да има много тога на шта се треба критички осврнути. "На хаотично повлачење и питање зашто није много пажљивије припремана евакуација грађана, особља, локалног особља и посебно угрожених група."

Притом је Бругерова подсетила и на и даље неизвесну судбину многих Авганистанаца који су годинама стајали уз Немце на терену.

Евакуација и даље траје: 200 људи недељно

Министарство спољних послова је ове седмице саопштило да последњих недеља у Немачку преко Пакистана, чартер-летовима из Исламабада у просеку стизало по 200 Авганистанаца.

Редовно се користи и излазна рута преко Ирана. "Локално особље, посебно угрожени људи који су добили писмо о прихватању и чланови њихових породица, тамо такође добијају подршку током транзита и на даљем путовању у Немачку."

Само почетком 2022. око 5.000 људи без пасоша је добило подршку да напусте Авганистан копном, а затим да оду у Немачку у року од два месеца.

Према министарству иностраних послова, откако су талибани преузели власт, немачке службе за визе издале су око 18.600 виза за ове групе људи.

Пошто је канцеларија за издавање виза у Кабулу затворена 2017. визе за спајање породице могу се поднети у амбасадама у Њу Делхију у Индији, и Исламабаду у Пакистану.

Скоро 5.000 људи тренутно је регистровано у тамошњим надлежним канцеларијама – а на визе се чека више од годину дана.

А женама које путују саме, посебно је тешко да дођу до визе, јер уопште не могу да напусте Авганистан без пратње.