Италијански "просеко" против хрватског "прошека" – како је вино посвађало комшије

Након што је Хрватска у септембру 2021. упутила захтев Европској унији да се призна традиционално коришћење имена "прошек", највеће удружење које заступа и штити италијанску пољопривреду "Колдирети" изјавило је у званичној ноти да је то "напад на Made in Italy и на национални "просеко" – вино које се највише извози у свету, али и вино које је најчешће подложно копијама".

Конфузија око имена

Министри за пољопривредна питања и исхрану региона Венето, заједно за министром из региона Фурланија – Јулијска крајина (Фријули Венеција Ђулија), предали су крајем 2021. године досије Европској комисији, у нади да ће одбити хрватски захтев за право на коришћење имена "прошек", не би ли комерцијализовали четири далматинска вина.

Италијани се плаше да ће сличност у именима довести до конфузије међу интернационалним потрошачима који ће, мислећи да купују италијанско пенушаво вино "просеко", заправо куповати далматински "прошек".

"Уколико Европа то дозволи, доћи ће до опасног преседана, те ће бити могуће коришћење тзв. Italian sounding тј. феномена који подразумева да се у иностранству дају имена производима која личе на италијанска, не би ли се на тај начин искористила њихова слава и популарност, док заправо немају никакве везе са италијанским квалитетом. На пример, у Немачкој постоје Kressecco, Semisecco, Consecco и Perisecco", изјавио је министар Стефано Патуанели.

Хрватска је, наиме, тражила да може да користи име "прошек" које је користила до 2013. године када је ушла у Европску унију, за вина која су потпуно другачија од италијанског "просека".

Која је разлика 

"Прошек" је име за слатка вина: Далматинска Загора, Сјеверна Далмација, Средња и Јужна Далмација, Дингац.

То нису пенушава вина као што је "просеко" и могу бити како бела тако и црна, те се углавном пију на крају јела.

Далматински "прошек" није толико популаран у свету као италијански "просеко", наиме годишње се произведе 700 милиона флаша које се продају за око две милијарде евра док се далматински "прошек" произведе у количини од 3.000 литара годишње, наводе италијански медији.

Шта ће рећи Европска унија

Без обзира на разлику у винима, Хрватска је морала да се одрекне званичне употребе имена "прошек" након уласка у ЕУ која још од 2009. штити име италијанског вина "просеко" те би, према њиховом мишљењу, употреба имена "прошек" довела до конфликта и конфузије.

Хрватска је пак затражила од Европе заштиту имена "прошек" које је, како је то изјавио Јакша Петрић за Коријере дел Венето, "било коришћено на локалној територији још у 18. веку".

Да би успели да да блокирају "прошек", Италијани морају да убеде Европску комисију да би потрошачи могли да поверују да је "прошек" заправо италијански "просеко", или да је "прошек" само превод са италијанског "просеко" (Prosecco).

Но, Јакша Петрић додаје "нема разлога да се мисли да неко жели да купи 'просеко' и грешком купи 'прошек'".

Европска унија не забрањује коришћење хомонима, уз услов да су потрошачи заштићени од било које врсте преваре.

Председник региона Венето Лука Заја изјавио је да ће, не би ли се убедила Европска унија да не дозволи Хрватској да користи име "прошек", поднети мапе из 1300. године на којима је део града Трста, који се зове "просеко" и одакле и потиче име италијанског вина, био именован као "просек", тј. словеначко име те локације.

То је, сматра Заја, један од доказа да назив хрватских вина потиче од тршћанског топонима, што је закључак који би могао да обесхрабри хрватске произвођаче.

У прошлости је Италија изгубила сличан спор

И мада је Лука Заја, председник региона Венето, за РТС изјавио да ће наставити да се бори за ексклузивно коришћење имена "просеко", те евентуално и тужити Хрватску, Италија је у прошлости изгубила сличан спор.

Од 2005. произвођачи вина из региона Фурланија – Јулијска крајина не могу више да користе реч tocai (изговара се "токаи"), пошто је превише слична имену престижног мађарског вина "токај", без обзира на то што је ово вино слатко и личи на ликер, док су фурланијанска вина "мирна" и бела.

Читава ова прича се одвија у близини границе између Словеније и Италије, где се много њих нада да ће овај догађај довести до признања још једног вина: "просекар".

"Просекар" је вино које прави око десетак произвођача и познато је скоро само у Трсту и они, баш попут далматинских винара, не би требало да могу да користе име "просекар" у комерцијалне сврхе, с обзиром на важеће европске мере. Међутим, они то ипак раде будући да имају веома мало тржиште које се налази само у том врло уском географском пределу.

"Када се ради о вину 'токаи', морали смо да се одрекнемо имена у корист Мађара, иако и ми правимо вино под тим именом. Али у случају 'просеко' се ради о идентитету и ми морамо да одбранимо не само нашу пољопривреду, економију и тржиште, већ нашу историју и идентитет. 'просеко' није вино које је настало јуче, то је вино које се идентификује са нашом историјом, нашом територијом, нашим регионом и читавом Италијом. Хрвати јесу наше комшије и наши пријатељи с којима имамо одличне односе, али што се овог питања тиче нема одустајања", изјавио је председник региона Венето Лука Заја и додао:

"Не заборавимо да је ова територија под заштитом Унеска, то је светска баштина, то би било исто као да неко сада одједном почне да напада 'Шампањац' и хоће да користи то име".

Регија у којој се производи "просеко" под заштитом Унеска

Унеско – тело које има међу својим главним циљевима идентификацију, заштиту и чување културних и природних добара из целог света – регистровао је девет места у региону Венето на листи светске баштине. Једно од њих су и брда на којима се узгаја винова лозе од које се прави "просеко", на површини од 9.700 хектара.

У званичном опису Унеска могуће је прочитати да подручје "Брда просека у зонама Кониљано и Валдобијадене" подразумева читав ланац брда од истока ка западу у низу који иде један за другим од равница до Преалпи, једнако удаљених од планина Доломити као и од Јадрана, што има врло позитиван утицај на климу, те на околину.

Унеско такође наводи: "Док је Кониљано место многих Института који проучавају вино, Валдобијадене је продуктивно срце винске области. Стрме падине брда отежавају механизацију рада а самим тим и управљање виноградима је одувек било у рукама малих произвођача.

И управо захваљујући тој великој армији радника и захваљујући огромној љубави према својој земљи, ова прелепа брда су сачувана и створена је нераскидива веза између човека и села.

Резултат ове снажне везе је изванредан пример како је ова древна култура снажно укорењена у овој земљи."

Унеско препознаје тзв. "core zone" која подразумева брдске територије у које спадају општине Валбијадене, Мијане, Фара ди Солиго, Пјеве ди Солиго, Фолна, Чизон ди Валмарино, Рефронтоло, Сан Пјетро ди Фелето, Ревине Лаго, Тарзо, Видор, Виторио Конељано, Сусегана и Сан Вендемијано, затим "commitment zone" тј. општине које су се обавезале да ће се придржавати протокола потписаним са Регионом за управљање, заштиту и очување руралног предела, нарочито оног који се односи на винограде.

Марина Монтедоро, председница Удружења за заштиту баштине Брда Просекоа Конељана и Валдобијадене, изјавила је за РTС: "Чињеница да смо светска баштина, Унескова баштина, јасно нас наводи да имамо замајац."

"И туристи долазе у наше крајеве да виде ова брда која су са геолошке тачке гледишта посебна, јединствена у целом свету, али долазе и зато што их повезују са оним што је производ који могу да пронађу, а који је део традиције и културе. И то је елемент који је Унеско, када нас је препознао као баштину, узео у обзир", рекла је Марина Монтедоро.

Додаје да "'просеко' представља једно од најважнијих Made in Italy производа" који, како каже, доноси зараду од две милијарде евра.

Европска повереница за равноправност Хелена Дали задужена је за спорно питање између "просека" и "прошека".

Европска комисија је до сада добила 12 притужби на хрватски захтев и пут до крајњег одговора ће бити дуг. Изнад свега и зато што је овај спор између италијанског 'просека' и хрватског 'прошека' изнео на површину слабу тачку у нормама саме Европске уније, тј. неслагање између Европске комисије и Правног суда ЕУ.

"По правилима Европске комисије могуће је постојање два иста имена за традиционална вина", објаснио је Херберт Дорфман из Европског парламента за агенцију Анса – "што даје за право хрватском вину "прошеку".

"Са друге стране, Правни суд иде у супротном правцу и штити аутентичност имена које је везано за традицију и територију. Мислим да Европска комисија мора да реши ово питање уз мало политике и уз мало здравог разума и блокира 'прошек', јер ће у противном Италија и конзорцијум 'просека' ићи на суд и највероватније победити. Овај хрватски захтев ризикује да поткопа кредибилитет европских деноминација на европском и светском тржишту. Како иначе да се одбранимо од феномена 'italian sounding' који доводи то имитације италијанских производа широм света ако нисмо у стању да то урадимо на европском тржишту", упитао је Дорфман.