Шест ствари које треба да знате о мајмунским богињама

Шта су мајмунске богиње

На сајту Светске здравствене организације наводи се да су мајмунске богиње "вирусна zoonoza", односно вирус који се на људе преноси са животиња.

Према подацима Центра за контролу и превенцију болести, мајмунске богиње су први пут откривене 1958. године код мајмуна, па отуда и назив болести.

Случајеви се превасходно спорадично, понекад у епидемијама, бележе у Централној и Западној Африци, односно у близини тропских кишних шума.

У Африци је инфекција пронађена код глодара и примата. 

Први случај код људи регистрован је 1970. године код детета у Конгу и од тада су случајеви болести већином пријављивани у руралним и прашумским подручјима Конга и Западне Африке, подсећа СЗО.

У Сједињеним Државама су, међутим, 2003. године потврђени случајеви мајмунских богиња, први изван афричког континента.

Симптоми

Период од инфекције до појаве првих симптома је од шест до 13 дана, али може да се креће од пет до 21 дан. Клиничка слика мајмунских богиња подсећа на мале богиње.

Постоје две фазе болести: раздобље инвазије и ерупције на кожи.

У првој фази, која траје до пет дана, јавља се грозница, јака главобоља, отицање лимфних чворова, бол у леђима и мишићима, као и недостатак енергије.

У фази која се назива ерупција на кожи се појављују осипи, најчешће на лицу и екстремитетима. Осип се претвара у пликове, који се касније претварају у лезије и красте. Број лезија варира: од две-три до неколико хиљада. Красте се суше и отпадају.

Клинички, мајмунске богиње врло су сличне великим богињама.

Тешки случајеви болести се јављају углавном код деце. Стопа смртности се у општој популацији кретала до 11 одсто, али је последњих година од три до шест одсто, наводи СЗО.

Каква је терапија

Вакцина, као и специфичан третман у лечењу за мајмунске богиње не постоји, али су истраживања показала да је вакцина против великих богиња у 85 одсто случајева ефикасна у превенцији те болести.

Лечење подразумева само ублажавање симптома како би се спречиле дугорочне последице. Пацијенти треба да узимају више течности и хране. 

Како се преноси

Инфекцију преносе заражене животиње. Конзумирање меса заражених животиња је, такође, фактор ризика.

Међу људима се преноси у блиском контакту, преко лезија заражене особе или предмета које је користила. Првенствено се преноси капљичним путем, наводи СЗО.

Британски стручњаци, где је ове године забележен први случај мајмунских богиња, кажу пак да се вирус не преноси лако међу људе и да ризик од епидемије није велики.

Каква је превенција

Када избије болест код људи, најзнајчајнија превенција је избегавање контакта за зараженом особама, препорука је СЗО.

Оболела особа треба да је у изолацији. Приликом контакта за таквом особом потребне су заштитне рукавице и маска, као и редовно прање руку.

Где су сада избиле

Први случај мајмунских богиња забележен је 7. маја ове године у Великој Британији.

Први пацијент који је добио мајмунске богиње путовао је у Нигерију, где се верује да је инфициран, пре него што се вратио у Енглеску. Вирус је кренуо, међутим, да се шири светом.

Случајеви мајмунских богиња забележени су до 19. маја у САД и Канади, а данас и у Аустралији, Француској, Италији, Немачкој и Шведској.

СЗО наставља да пажљиво прати ситуацију у вези са ширењем мајмунских богиња.