Инфлација у Италији – уље скоро немогуће наћи, а тамо где га има, кошта три пута више

Италија годишње троши око 770.000 тона сунцокретовог уља, од чега увози чак 550.000 тона, 60 одсто из Украјине.

Више од 70 одсто сунцокретовог уља у овој земљи користи се за потребе пржења, мајонез, сосове, намазе, кекс, као и друге производе које Италијани свакодневно купују.

Но, с обзиром на недостатак сировина, логичан је пораст цена крајњег производа.

Карло Тампијери, председник "Аситола" и "Тампијери" групе, која је један од највећих италијанских произвођача сунцокретовог уља, изјавио је за медије да су потрошачи увидели да се цена уља повећала за више од 50 одсто у врло кратком времену, што их је непријатно изненадило.

То значи и повећање цена осталих производа, те су цене порасле када је реч о скоро свим намирницама.

Једна од највећих брига је и то што ће у Украјини бити врло тешко засејати сунцокрет, као и остале житарице у мају, те неће бити крајњег производа наредне јесени, односно кроз неколико месеци.

Произвођачи покушавају да нађу сировине у Молдавији, Румунији, Бугарској и Мађарској.

"Тампијери" подсећа и да семење и ђубриво у Украјину стижу из Русије, што више није случај.

Повратак палминог уља

И мада се до сада у рекламама у новинама и на телевизији, када је реч о прехрамбеним производа, истицало да намирнице не садрже палмино уље, сада му се поново враћају не би ли на тај начин заменили сунцокретово уље.

Пошто је Украјина највећи узгајивач сунцокрета на свету, за неколико седмица ће се потрошити све залихе.

А Индонезија је 28. априла забранила извоз палминог уља – на тај начин покушава да смањи инфлацију, која износи 40 одсто.

Зато је цена уља од соје достигла историјски максимум на берзи у Чикагу.

Још на почетку ове године, Индонезија је ограничила извоз и одредила максимум својим становницима када је реч о куповини палминог уља.

Раст цена уља

Са руско-украјинским сукобом и кризом која се тиче узгајања сунцокрета, а самим тим и сунцокретовог уља, у Украјини која га је извозила читавом свету, дошло је до огромног раста цена свих других врста уља.

У Италији је цена сунцокретовог уља прешла са 1,46 евра по литру, на скоро три евра.

У неким земљама Европске уније и у Великој Британији, влада је донела одлуку да ограничи дневну количину куповине тог уља, што је данас случај и са Италијом.

"Забрана извоза палминог уља коју је увела Индонезија заиста нас погађа, јер су за нас они стратешко тржиште што се тиче овог производа", изјавио је за дневни лист Република председник Федерације за прехрану (Federalimentare) Ивано Вакондио.

"Прво је Мађарска блокирала извоз житарица, као и Србија, која не жели да извезе житарице богате беланчевинама. И Русија прети да земљама које јој нису пријатељи, 'попут Италије', неће више извозити неопходне животне намирнице. То ће нас много погодити, уз огромно повећање цена, тако да смо врло забринути", истакао је Вакондио.

Медији објашњавају да је несташица биљног уља последица руско-украјинског сукоба, будући да је у том делу Европе 65 одсто (10 милиона тона) читаве глобалне производње сунцокретовог уља.

Зато што Индонезија одбија да извезе уље, цене ће се драматично повећати.

Индија забранила извоз пшенице

Рат у Украјини је изазвао несташицу жита, што може довести до кризе. Цена је 16. маја порасла 4,6 одсто. Такође, порасла је и цена меког брашна за 5,48 одсто.

Индија, која је највећи светски узгајивач пшенице после Кине, донела је одлуку да забрани извоз пшенице, јер на тај начин жели да заштити своје становништво.

Западним земљама прети прехрамбена криза каква до сада није забележена.

Индијски медији су објаснили да су због екстремно високих температура мањи приноси пшенице, испод 100 милиона тона.

Пре тога је Индија требало да испоручи 10 милиона тона иностранству. У априлу је извезла 1,4 милиона и потписала је уговоре за још 1,5 милиона.

Производња пшенице у свету

У свету се производи 749.467.531 тона пшенице сваке године. Кина је највећи произвођач са 131.696.392 тоне годишње, а Индија је на другом месту са 93.500.000 тона годишње.

На трећем месту је Русија са 73.294.568 тона, следи Америка са 62.859.050 тона, те Канада са 30.486.700. Италија је тек на 19. месту.

Када је реч о Украјини, 25 милиона тона пшенице је блокирано у силосима у Одеси и другим лукама на Црном мору.

Пре рата ова земља је извозила 12 одсто од укупне светске пшенице, 15 одсто кукуруза, те 50 одсто сунцокретовог уља.

Педесет земаља света зависи од увоза из Русије и Украјине, између осталих Еритреја, Сомалија, Мадагаскар, Танзанија и Конго, а 53 земље у Африци, затим Сирија, Палестина и Ирак су у пуном јеку прехрамбене кризе.

Из ових разлога и цена пиринча је порасла, на међународном нивоу за 21 одсто у последњих годину дана. Највише су поскупеле житарице – 34 одсто у односу на исти период 2021. године, затим млечни производи 24 одсто, шећер 22 одсто, месо 17 одсто и биљне масти 46 одсто.

Подаци упозоравају на глад у свету 

Према подацима WFP-а, 276 милиона људи у читавом свету се суочава са глађу од почетка 2022. године.

Предвиђа да ће се тај број увећати за 47 милиона људи због рата у Украјини, а највише ће погодити Африку.

"Аларм глади" у свету је нешто о чему је ФАО издао извештај пре неколико седмица, с обзиром на огроман пораст цена прехрамбених производа.

"Глобални проблем глади имаћемо 2023. године", изјавио је на конференцији у Њујорку Дејвид Бизли, извршни директор Прехрамбеног програма Уједињених нација, додајући да је то последица климатских промена и рата.

Цене сировина су премашиле сваки рекорд, док су месец дана од почетка рата у Украјини, цене пшенице и кукуруза порасле 22 одсто и 20 одсто поред већ високих повећања у току 2021. године.

Пораст прехрамбених производа, као и пораст цена бензина, према подацима WFP-а, доводе до повећања оперативних трошкова од 71 милион долара месечно, што је еквивалентно трошку обезбеђивања дневног оброка за скоро четири милиона људи за месец дана, ефективно смањујући способност да одговори на кризу глади широм света.