Немачка – подељена мишљења о подељеном друштву

Мишљења су подељена чак и о питању колико је друштво подељено. Тако нешто је у пракси тешко мерити, али је о томе могуће жучно расправљати.

На Европском полицијском конгресу одржаном у Берлину, на ту тему су дебатовали посланица Зелених и потпредседница немачког Бундестага Катрин Геринг-Екарт, психолог Ахмад Мансур, шефица полиције у Гелзенкирхену Брита Цур и стручњак за дигиталне технологије Николај Хорн.

"Наше друштво је узбуркано"

За посланицу Зелених нема сумње да је већина грађана Немачке демократски опредељена. Она, ипак, сматра да постоје мањинске групе, које припадају другој, недемократској струји. То су људи који подржавају рат у Украјини и Путина, и који верују у теорије завере око коронавируса.

Због тога што су у питању групе које су веома гласне и које се труде да дођу у центар пажње са својим уверењима, неки могу закључити да је друштво подељено. Ипак, политичарка сматра да те групе треба помно посматрати и казнити оне који запливају у криминалним водама.

Психолог Ахмад Мансур је нешто другачијег мишљења, те истиче да је осуда оних који мисле другачије постала превелика.

"Наше друштво је узбуркано и треба му општи курс о култури дебате", каже Мансур и додаје да су границе у култури разговора све уже, да је толеранција према мишљењима све мања, те да је то велика претња демократији.

"Полиција је тампон-зона"

Шефица полиције у Гелзенкирхену Брита Цур слаже се са Геринг-Екарт и сматра да се већина становништва у Немачкој понаша демократски. Међутим, полиција мора да буде на опрезу и у корену сасече било какве облике екстремизма.

То подразумева да полиција мора да буде доступна и транспарентна како би се обрачунала са појавама екстремизма, и унутар полицијских снага и ван њих.

Цур проводи доста времена у истраживању друштвених мрежа попут Твитера и Тик-Тока. "Ми смо тампон-зона која ради на томе да пронађе оне који су незадовољни, несигурни и који су можда тек почели да се радикализују", рекла је Цур.

Спор око тешког наоружања за Украјину

Дискусија око испоруке тешког наоружања Украјини само је долила уље на ватру у последње време у немачком друштву, у којем се поред короне доста расправља и о климатској кризи.

Геринг-Екарт сматра да политичари морају да буду дисциплиновани, да нека мишљења задрже за себе и да добро промисле како ће се изразити. Она се пак слаже да је потребно испоручити оружје Украјини. "То је веома тешка одлука", каже.

Посланица Зелених је такође врло критична према комуникацији на Твитеру. "Два сата на тој друштвеној мрежи јако исцрпљују", каже она и додаје да смо тренутно сведоци моћи руске пропаганде да обликује јавно мњење у неким слојевима друштва.

"На први поглед видите да је то глупост, али свако живи у свом мехуру, у свом свету и нико не жели да га напусти", каже Геринг-Екарт.

Психолог Мансур се такође залаже за наоружавање Украјине, али истиче да је битно прихватати чињеницу да други људи имају супротно мишљење. Он сматра да многима недостаје способност уважавања туђег мишљења.

У друштву се смањује спремност на дијалог када су у питању избеглице, корона или Русија. Мансур додаје да дигитална револуција на друштвеним мрежама није довела до паметнијег друштва.

Потреба за већом медијском писменошћу

Мансур је на дебати поставио питање због чега се у школама није увео предмет медијске писмености. Седмогодишњаци већ увелико користе паметне телефоне и "висе" на друштвеним мрежама, али при том нису у стању да разликују лажне вести од истине, истиче психолог.

Шефица полиције Цур се слаже са Мансуром. Млади би требало да прођу обуку када је у питању конзумација медија. "То је велики задатак за све нас", каже Цур.

Стручњак за дигитализацију и филозоф Николај Хорн закључио је да је поларизација "део друштвеног ДНК", те да не треба преувеличавати то што људи нису способни да промене мишљење уколико чују добар аргумент. Ипак, Хорн се слаже да су друштвени медији гориво поларизације друштва.