Европска политичка заједница – чекаоница на путу ка ЕУ или штит од Русије

Европа је на ивици понора. Тим речима француски председник покушао је, на почетку првог мандата, да тргне Унију из клиничке смрти. На старту другог, показује правац – нову мапу старог континента. Од Украјине до Уједињеног Краљевства. Сви у Европској политичкој заједници. Укључујући и Западни Балкан.

Занимљиво, одговорио је немачки канцелар, али то не би требало да ускрати пуноправно чланство онима који су већ у процесу приступања.

"Концепт Заједнице земаља око ЕУ које је предложио Макрон, подсећа на концепт привилегованог партнерства, које се нудило Турској, односно партнерство за оне које неће постати чланице ЕУ или које су из њих изашле попут Велике Британије, а с којима се жели тешња економска сарадња", објашњава Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

Турској се пре око две деценије нудила Унија за Медитеран. Баш тим пројектом, процес пруступања, иако формално у току, заправо је стављен ад акта. Питање је и да ли би идеја да чекаоницу пред вратима Уније замени Европска политичка заједница, била довољно атрактивна за Западни Балкан?

"Албанија и Северна Македонија још чекају неки помак у процесу преговора, док Србија, која је први пут пала испод 50 посто по популарности ЕУ, идеја је да Србија може постати део ЕУ, сада све гласније шаље поруке да жели да остане на путу европских интеграција и питање је да ли би ова идеја могла то и даље да угрози", истиче Стефан Владисављев, Фондација БФПЕ.

"Мени је охрабрујуће што су из низа земаља, не само Немачке, стигле поруке неке формално, неке неформално, да у принципу, процес приступања држава Западног Балкана не сме да се доводи у питање ни са каквим новим пројектом", сматра Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.

Макроново давање правца циља на Украјину 

Западни Балкан, како се оцењује, и није фокус предлога председника Француске. Макрон је циљао Украјину. Да Кијев данас добије статус кандидата, чланство би уследило за неколико година или деценија, рекао је Макрон.

Рат је убрзао пут ка Европи концетричних кругова. Она укључује и промену уговора о ЕУ: уместо консензуса свих 27 чланица – одлучивање квалификованом већином. 

"Мени се чини да процес приступања држава Западног Балкана не може бити окончан без промене начина одлучивања у оквиру Савета ЕУ. Пошто се квалификованом већином елиминише могућност блокирања одређених одлука", објашњава Новаковић.

Новинар из Рима Жељко Пантелић истиче да је управо то кључна тачка око које се све врти.

"Велике земље као што су Француска, Немачка, Италија не желе то да трпе, односно не желе да земље попут Мађарске или неке нове чланице блокирају читаву ЕУ неким тежњама и важним процесима", наводи Пантелић.

Како да се земље у окружењу укотве уз европски брод? Преко конфедерације 36 чланица, предложио је бивши италијански премијер Енрико Лета. Али Пантелић у Макроновој замисли више види ослањање на претходника у Јелисејској палати – Митерана који је, по паду Берлинског зида, предлагао конфедералну Европу – али тако да она укључи и Русију. С том разликом што је нова идеја Париза политички штит од утицаја Русије.