Пут Шведске и Финске у НАТО – пречице, препреке и хрватска блокада

Хоће ли изборни закон у Босни и Херцеговини блокирати две балтичке земље да постану чланице Алијансе. Ту могућност најављује хрватски председник Зоран Милановић. И то је само једна од неколико чудних околности ширења НАТО-а. Одлука Финске и Шведске донета је преко ноћи, о њој се неће изјашњавати грађани на референдуму, а и биће донета, бар према најавама, по много краћој процедури од уобичајене.

"Сам процес функционише тако што кад земље то одобре саме, у овом случају Шведска и Финска, након тога све чланице НАТО-а морају да ратификују одлуку и због тога процес од формалног захтева за чланство до самог учлањења у НАТО углавном траје годину дана и то је једна од брига коју Шведска и Финска имају, јер у том периоду док траје ратификација оне нису заштићене чланом 5. То значи и када бих их неко напао, земље НАТО-а не би имале обавезу да одреагују на такав напад у периоду ратификације", рекла је Хелена Иванов, истраживач Друштва "Хенри Џексон".

У периоду ратификације Шведску ће, ако затреба, бранити Сједињење Државе, саопштила је шведска министарка спољних послова Ан Линде, слично је најавио и генерални секретар НАТО-а.

"Постоје различити начини, али сигурно ћемо пронаћи нешто што ће задовољити безбедносне потребе Шведске током прелазног периода – између апликације и док не постанете пуноправни члан. Имамо различите начине да то покажемо. Између осталог, кроз појачано присуство НАТО-а и НАТО снага у областима око Шведске и Балтичког мора", навео је  генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

Поменути простор није стратешки важан за одбрану Русије, оцењују упућени, највише због неприступачног терена. Али важни су ваздух и море.

"Ту имамо два проблема која би могла да се појаве: један је полуострво Коља на којем је базирана руска Северна флота, а други проблем је потенцијално размештање балистичких ракета или ракета средњег домета. Што је један од разлога који је Москва наводила и као изговор за инвазију на Украјину", рекао је Филип Родић, уредник у листу Печат.

Хелена Иванов каже да је цела инвазија на Украјину мање-више почела зато што је за Русију било неприхватљиво да се НАТО појављује на њеним границама, а сада последично због инвазије дошло до тога да ће НАТО све више бити на самој граници Русије. Русија се, наравно, овоме екстремно противи. Како наводи, шта ће они урадити уколико Финска и Шведска заиста буду формално приступиле НАТО-у остаје да се види. 

"Што се Украјине тиче то је за Русију потпуно осетљив терен у односу на финску и руску границу. То је углавном равничарски предео из којег су у историји вршене све инвазије на Русију тако да мислим да је имала много више разлога за забринутост због прикључивања или приближавања, или како год то назовемо, Украјине НАТО-у него Финске или Шведске", сматра Родић.

И Финци и Швеђани тврде да већина грађана жели чланство у НАТО-у, те ниједна традиционално неутрална земља неће расписати референдум. Да референдум за улазак није потребан показао је случај Црне Горе када је упркос противљењу грађана, о чему је сведочио тадашњи премијер, земља ушла у НАТО.