Председнички избори на Филипинима – наставак популистичког тренда и приближавање Кини

Деветог маја на Филипинима, острвској земљи у југозападном Пацифику која има око 108 милиона становника, биће одржани председнички избори.

Они из више разлога привлаче пажњу страних, нарочито западних медија. Први је тај што убедљиво вођство има Фердинанд Маркос млађи (64), син диктатора који је владао том државом у југоисточној Азији читаве две деценије, од шездесетих до средине осамдесетих година.

Млађи Маркос, који за домаће и стране борце за људска права и слободе представља симбол олигархијског непотизма, корупције и владе чврстом руком, има огромну предност у односу на најљућег противника садашњу потпредседницу Лени Робредо, показују истраживања јавног мњења - у њега има поверење чак 56 процента испитаника, док за Робредове која важи за демократско, прогресивно лице Филипина намерава да гласа око 24 одсто учесника анкете.

Мада ово јесте пад у односу на фебруар или децембар прошле године када је Маркос умео да прикупи подршку чак 65 одсто испитаника, победа Робредове се чини немогућом мисијом.

Куриозитет је то да је млађи Маркос по рушењу режима оца, познатог по пљачки државних трезора, прогону и мучењу неистомишљеника, био присиљен да заједно с њим пребегне у иностранство, на Хаваје, будући да је Маркос старији, упркос свим својим људским манама као што је суровост, био користан Вашингтону, којем је одговарало што је овај немилосрдно прогањао побуњене комунисте и омогућавао базирање америчких трупа на својој територији.

Старији Маркос преминуо је у егзилу, а његова супруга Имелда, позната по својој колекцији од 3.000 ципела и неутаживој жељи за трошењем новца, и њихово двоје деце вратили су се у домовину почетко деведесетих, где су током година (углавном) успели да се одбране од бројних правних тужби и казни за проневере новца, мучење и нестанке политичких противника и остваре завидне политичке каријере.

Имелда, која је још увек жива, тако је дуго година била сенаторка, а и млађи Фердинанд је одслужио мандате и у горњем и доњем дому парламента.

Он сада има велику прилику да заседне на кормило државе, у чему има свесрдну подршку одлазећег председника Родрига Дутертеа, којем због бруталног рата против дроге у којем је безбедносном апарату дао одрешене руке за убијање и политичког, финансијског и полицијског притиска на медије који су критиковали његов режим, прете судски процеси, па чак и евентуално изручење Међународном кривичном суду у Хагу, па је због тога изузетно заинтересован да његов блиски пријатељ и политички савезник Маркос тријумфује.

Још један разлог због којег се избори на Филипинима с пуно пажње посматрају у Вашингтону је и то што се Маркос, за разлику од Робредове која је верна дугогодишњем војнополитичком савезу са САД, чини се нагиње ка томе да продуби економску и политичку сарадњу с Кином, што је Дутерте, којег су иритирале критике из Вашингтона у вези са људским правима, бомбастично најавио на почетку свог шестогодишњег мандата али није заиста спровео.

Кина са Хонгконгом је највећи увозник филипинских производа и сировина, али и земља с којом Манила има територијални спор у Јужном кинеском мору, па су филипинске владе у последњих десетак година лавирале између жеље да истакну своје право на акаваторије и морске ресурсе и потребе за инвестицијама и економском разменом са најмногољуднијом земљом света. У 2021. Филипини су у матицу Кину извезли око 11 и по, а у Хонгконг десет милијарди долара робе, углавном електронике, машина, руда, рибе и воћа.

Да ли је Маркосова популарност мистерија?

Млађи Маркос, дакле, не само што користи сопствену, обновљену мрежу моћника на разним нивоима, већ ужива и помоћ Дутертеове клике.

Домаћи и страни аналитичари специјализовани за Филипинине, међутим, већ месецима се напрежу да одгонетну и објасне зашто бирачко тело прихвата пропаганду тих олигарха и преферира неког чији су родитељи нанели пуно зла народу и држави, ко је био део њиховог корупционашког, диктаторског режима и ко је очигледно у савезу са садашњим председником Дутертеом, који је годинама шокирао и домаћу и страну јавност својом неодмереношћу и суровом екстраваганцијом.

Тако се говори да због неуређености државе и пуно криминала Филипинци воле особе које делују снажно и обећавају владавину чврстом руком, јер једностоавно не виде да би законитост, стабилност и правду могле да успоставе институције система, него наде полажу у председника који би утицао и на ниже ешелоне државног апарата.

Као још један фактор иза популарности Маркоса млађег наводе се фокус на економију и вешта, добро испланирана кампања на друштвеним мрежама - он рецимо има чак 5,8 милиона пратилаца на Твитеру.

Новинари и интелектуалци из редова опзиције ламентирају и над тиме што
народ изгледа има кратко памћење, односно, што младе генерације нехају за прошлост, за оно што се дешавало за владавине старијег Маркоса, када је његов син, тада стар свега двадесетак година, такође имао функцију у власти, као гувернер провинције Илокос Норте, одакле потиче читав клан Маркосових.

Далеко иза Маркоса и Робредове, којој чини се јавна колективна подршка од 270 универзитетских професора и економиста неће помоћи јер масе радника и сељака подржавају њеног противника, налазе се, са само једноцифреним бројем присталица, градоначелник престонице Маниле глумац Иско Морено и бивши вишеструки светски шампион у боксу Емануел "Мани" Пакијао.

На Филипинима и председник и потпредседник се бирају директно на изборима, због чега је могућа ситуација у којој те две функције обављају фигуре из супротстављених табора, што је и сада случај (Дутерте је протеклих година био у "двојцу без кормилара" са Робредовом, која би га најрадије сместила иза решетака да може).

Интересентно је да је Фердинанд Маркос млађи на претходним изборима за потпредседника државе 2016. године за свега 0,6 поена изгубио управо од Робредове, с којом се сада надмеће у кампањи за председничке изборе.

Маркос и његов тим, судећи по истраживањима јавног мњења, 9. маја би требало да остваре велику, слатку освету за тај тесни, разочаравајући пораз. Тај тријумф би продужило тренд повратка популиста склоних диктаторству приметан у различитим деловима света у последњих седам, осам година.