Колико Италија зарађује од продаје оружја – које земље га купују

Италијанска влада објавила је документе о економским трошковима за 2021. годину, јер је прошла година била рекордна за војну индустрију у свету.

Према извештају владе, Италија је извезла оружје у вредности од 4,6 милијарди евра, док је увезла у вредности од 679 милиона евра.

Рекорд Италије у извозу оружја био је 2016. године, када га је извезла у вредности 15 милијарди евра.

Где се извози оружје

Италија је прошле године продала оружје у 92 земље, од којих се половина налази у Европској унији (и припаднице су НАТО-а), што је укупно 52 одсто.

Друга половина је отишла земљама попут Америке, Велике Британије, Канаде, Норвешке, Турске, Албаније и Македоније.

На листи 25 земаља којима Италија највише продаје оружје – на првом месту је Катар, који је заменио Египат, који се 2021. године налазио на 18. месту.

Следе европске земље и чланице НАТО-а, затим САД и земље Азије.

У Европи се на тој листи налазе Француска, Немачка, Холандија.

Шта се продаје

Највише се продаје војни материјал, затим делови, услуге и технологија.

Авони се највише продају по цени од 1,2 милијарде евра, затим земљане оружане снаге од 890 милиона евра, бомбе, ракете за 515 милиона евра.

Највише се продаје авион М-346 по цени од 366 милиона евра, а користи се у Италији, Сингапуру, Израелу и Пољској.

Следе оклопна возила "суперав" 8X8 и опрема по цени од 535 милиона евра.

Бомбе и ракете се под том категоријом продају по цени од 515 милиона, а подразумевају се делови ракетног система "албатрос НГ СЕ" (88 милиона евра), ракетни потисници "астер 30" (84 милиона), обалске батерије (30 милиона), 978 бомби МК-82 (18 милиона), делови за ракете "метор" (18 милиона).

Муниција се продаје по цени од 186 евра. Најпродаванија је минобацачка бомба: Италија је извезла 47.400 делова по цени од 71 милион евра.

Компаније које највише извозе наоружање и опрему у Италији су "Леонардо" (43,4 одсто) и "Ивеко" (23,4 осто), затим "МБДА Италија" (5,1 одсто) и "ГЕ Авио" (3,8 одсто).

Укупно је 141 италијанска компанија извезла наоружања, што је 18 више него у 2020. години.

Наоружање у свету и нуклеарно оружје

Рат у Украјини и одговор западних земаља повећали су страх од ескалације, као и од нуклеарног рата.

Председник Русије Владимир Путин упозорио је остатак света да ће свака спољна интервенција у сукобу са Украјином имати последице и биће схваћена као стратешка претња коју Москва неће моћи да прихвати, те ће одговорити спремно и оружјем какво ниједна друга земља нема.

Трошкови за наоружање у свету прошле године су порасли за 0,7 одсто, превазилазећи 2.000 милијарди долара.

За наоружање су највише потрошиле Сједињене Америчке Државе, Кина, Индија, Велика Британија и Русија, које заједно чине 62 одсто од укупних трошкова за наоружање, извештава Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI).

У односу на ПИЛ, Русија је у 2021. години повећала трошкове на 2,9 одсто, достигавши 65,9 милијарди долара, у моменту када је ојачавала своје снаге на граници са Украјином.

Како је ово била трећа узастопна година у којој је Русија улагала новац за наоружање, то је достигло 4,12 одсто од укупног ПИЛ-а.

После Русије, следи Кина за повећањем од 4,7 одсто у односу на 2020. годину, те потврђује раст у улагању за наоружање у последњих 27 година.

Последице

Нуклеарни рат имао би стравичне последице на цео свет, а нарочито на стари континент, с обзиром на то да и Русија и Америка имају много нуклеарног оружја од чега је много тога и до пет пута јаче од нуклеарне бомбе бачене на Нагасаки и Хирошиму 1945. године, подсећа лист The Conversation.

Додаје да је томе потребно додати и 1.600 комада оружја, које поседује свака страна и које могу да погоде било који циљ у свету.

Ови бројеви су близу граница које су дозвољене споразумом о смањењу стратешког наоружања 2011. године, једини који је тренутно активан у контроли нуклеарног наоружања Русије и Америке.

Нуклеарни арсенали ових земаља укључују и наоружање на краћи домет: Москва их има око 2.000, односно 10 пута више од Америке, а њихови циљеви би били изнад свега у Европи која с друге стране такође поседује нуклеарно наоружање.

Половина од 200 нуклеарних бомби и осталог нуклеарног оружја се налази у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској, одсно земљама НАТО-а, док се Сједињене Државе никада нису јасно изјасниле о томе иако се у Италији налазе базе попут Авијана и Гедија.

Ни италијанска влада није никада потврдила постојање америчког нуклеарног оружја у тим базама.

У Европи само две државе имају властито нуклеарно наоружање: Француска и Велика Британија и њихов број прелази неколико стотина.

Њихова снага је таква да би само 40 глава Тридент II-D5, које је произвела Lockheed Martin у Америци, било довољно да потпуно избрише Москву са лица земље као и друге велике руске градове.

Читава Европа, истовремено, плаши се могуће ескалације сукоба и трећег светског рата. Италијани се махом не слажу са одлуком италијанске владе да на војни начин подржи рат у Украјини и сматрају да би било пожељно да се Италија држи по страни.