Неизвесна трка за Јелисејску палату; Макрон: Не узимајте други мандат здраво за готово

Емануел Макрон је у Јелисејску палату ушао као најмлађи председник у историји Француске, са само 39 година. Намера му је била да уздрма дотадашњи начин вођења политике. Наметнуо се као борац против популизма с великим амбицијама, који није ни лево ни десно.

Његов први мандат обележили су протести "жутих прслука" и пандемија коронавируса, а због рата у Украјини трпела је и његова трка за реизбор. Појавио се на скуповима тек у финишу кампање, одбивши учешће у дебати са осталим кандидатима на француској телевизији.

"Наша улога, наша одбрана и заштита коју градимо је европска. Подршка коју дајемо украјинском народу и војсци сада је још важнија. Захваљујући Европи, у овом новом геополитичком свету Француска никада неће бити амерички или кинески вазал", рекао је Макрон, председнички кандидат странке "Република у покрету".

Колумнисткиња Недељника Ана Оташевић сматра да је криза у Украјини била доминантна, што је ишло Макрону на руку.

"Он се представио као шеф Оружаних снага, као лидер који предводи земљу у једном тешком, кризном периоду и такође као предводник Европе, што Француској годи, јер Француска воли да мисли да је још увек велика дипломатска сила", објашњава Оташевићева.

Марин ле Пен вешто искористила раст цена

Ефекти рата у Украјини брзо су избледели и усмерили пажњу француске јавности на његове последице - раст цена енергије који је гурнуо инфлацију на 4,5 одсто, највише од средине осамдесетих година. То је вешто искористила лидерка крајње деснице Марин ле Пен.

"Са ценама гаса, струје и горива више нема шале. Хитно нам је потребно решење. Као председница ћу тражити смањење пореза на додату вредност с 20 на 5,5 одсто за све енергетске производе", обећала је Ле Пен.

У запећак је гурнула и непопуларну причу о својим ранијим контактима с руским председником Владимиром Путином.

Фокус на трошковима живота омогућио јој је да преотме део присталица још једног кандидата крајње деснице - Ерика Земура, који се у кампањи чврсто држао антисламских и антиимгрантских ставова.

"То су класичне теме крајње деснице од којих се она донекле одвојила. Добила је већи број присталица зато што се окренула социјалним темама, окренула се темама свакодневног живота, како ће просечан Француз живети суочен са овом кризом која ће узимати све више маха", истиче Ана Оташевић.

Макрон упозорава присталице да не узимају други мандат здраво за готово

У трци за председника је и ветеран радикалне левице Жан Лик Меланшон, који је по анкетама на трећем месту. Следи га кандидаткиња конзервативних Републиканаца Валери Пекрес, која себе пореди с Маргарет Тачер и Ангелом Меркел.

Истраживања, међутим, показују да ће се главна битка водити између Макрона и Марин ле Пен.

"Динамика у изборним анкетама иде јој наруку. Знатно је смањена разлика између ње и Макрона, дели их свега 3,5 процената. То је за њу изузетан резултат, бољи од оног из 2017. године када није било другог кандидата крајње деснице Ерика Земура. Не можемо са сигурношћу да кажемо ко ће бити први након првог круга, иако Макрон у овом тренутку води", каже Фредерик Даби, директор истраживачке агенције ИФОП.

Макрон упозорава присталице да не узимају здраво за готово да ће освојити други мандат.

" Увек сам радио на томе да убедим људе у оно што је важно. Ништа није гарантовано, али нема страха", поручио је Макрон.

Директор Париског инситута политичких наука Марк Лазар сматра да ће Макрон, ако се у другом кругу буде надметао са Марин ле Пен и Макрон, имати врло борбену кампању.

"Оптужиће је за крајње десни популизам, као ризик и претњу за демократију. Посветиће много више пажње социјалним темама, с циљем да привуче лево оријентисане бираче", истиче Лазар.

Право гласа има 48,7 милиона Француза. Аналитичари оцењују да би највећи изазови ових избора могли да буду изражена апатија и неодлучност бирача.