Председнички избори у Француској: Макрон избегао дебату, издвојило се пет кандидата

На председничким изборима у Француској учествује 12 кандидата, али се према резултатима јавног мњења издвојило њих пет – Емануел Макрон, Марин ле Пен, Жан-Лик Меланшон, Валери Пекрес и Ерик Земур.

Актуелни председник и председнички кандидат Емануел Макрон одбио је да учествује у политичком програму "Јелисејска палата 2022" јавног сервиса Франс 2 са осталим кандидатима. Оваква одлука наишла је на жаљење уредништва телевизије, али и на критику конкурената.

Научни саветник Института за европске студије у Београду др Слободан Зечевић каже да француски председници иначе не воле да учествују у дебати пре другог круга избора.

"Они покушавају да буду изнад гомиле кандидата и да одају утисак да воде рачуна о интересима грађана", навео је Зечевић.

Истиче и да се Макрон, иначе, не слаже са уређивачком политиком Франса 2 – сматра да стање у Француској приказују као да је лоше и да превише депресивно, са чиме се он не слаже.

"Намерно није хтео да иде на Франс 2, он се радије опредељује да иде на Први програм који је приватизван и где мисли да има бољи третман", појаснио је Зечевић.

Украјинска криза једна од тема избора

Председник Макрон је у име Француске као председавајуће Европској унији у сталном контакту са председницима Украјине и Русије и до сада га је Русија више уважавала него друге западне лидере.

Међутим, сада председник Макрон тражи увођење додатних санкција Русији због индиција да је одговорна за страдање цивила у Бучи. Зечевић истиче да Париз следи политику Вашингтона:

"Французи следе америчку политику према украјинској кризи и сведоци смо већег притиска америчке администрације на русију, па се Француска сада томе придружује." 

Иако су сви председнички кандидати у Француској осудили напад Русије, постоје нијансе у осуди.

"Један део кандидата пребацује на НАТО део кривице, сматрају да је испровоцирао овакуву ситуацију. Таквог су мишљења Ле Пенова, Меланшон, Земур. Они сматрају да није само Русија крива, већ да је део одговорности и на НАТО. Други кандидати, попут Валери Пекрес, потпуно осуђују Русију, сматрају Путина диктаторим и да је ово последица такве власти Москве", објашњава Зечевић.

Фактор Корзика

Због недавног сукоба демонстраната-сепаратиста са полицијом на Корзици, заказан је састанак са владом за петак, 8. април.

"Корени тога су у догађају који је потресао корзиканско јавно мњење. Реч је о Ивану Колонију, корзиканском екстремисти који је робијао у Француској. Он је тражио да служи казну на Корзици, сли му то нису дозволили и на крају је убијен у затвору од стране радикалног исламисте", испричао је Зечевић.

То је, каже, изазвало велико незадовољство и демонстрације. "Макрон је хтео да смири ситуацију током кампање, обећавши аутономију Корзици. Али то није аутономија као што је имају Северна Ирска или Каталонија. Француска је централизована држава и не може то да допусти и Корзиканци то знају", рекао је Зечевић.

Којим путем ће ићи Европска унија

У случају новог мандата Емануела Макрона, неће бити промене у односу Париза према Европској унији – гураће концепт суверене Европе, јачати унију на спољнополитичком плану.

"Ако би Марин ле Пен победила, било би промена јер се она залаже за напуштање зоне Шенгена, већу контролу на границама, већу контролу робе, мањи допринос Француске у буџет ЕУ", рекао је Слободан Зечевић.