Бивши јапански премијер прижељкује америчко нуклеарно оружје на територији своје земље

Руска операција у Украјини постаје изговор за све оно што се до јуче сматрало незамисливим.

Не само што се јавила иницијатива да се Украјина по скраћеном поступку уведе у Европску унију, док друге земље чекају деценијама и испуњавају хиљаде захтева, већ и да далекоисточна царевина Јапан удоми америчке нуклеарне бомбе. 

Позив јапанском естаблишменту да се размотри стационирање америчких нуклеарних ефектива на јапанском тлу, слично земљама чланицама НАТО-а, дошла је од бившег премијера Шинзо Абеа, који је сада посланик у парламенту те острвске земље.

Он је приликом гостовања у емисији Телевизије Фуђи 27. фебруара прокоментарисао да би судбина Украјине била другачија да се није одрекла нуклеарног оружја након распада Совјетског Савеза.

Да једина земља на свету која је икада искусила атомски удар жели да на својој територији угости нуклеарне ракете државе која је те бомбе истресла на њу на први поглед се чини врло иронично и у прошлости је заиста било незамисливо. Међутим, у овом тренутку у Земљи излазећег сунца Абеове речи делују само благо контроверзно и стога релативно прихватљиво.

Иако бивши премијер и само један од 465 посланика Доњег дома парламента, Абе наставља да буде врло важна фигура у јапанској политици. Он је државник који је провео највише времена на кормилу државе у историји Јапана – скоро девет година. Његов непосредни наследник на функцији премијера Јошихиде Суга био је његов протеже, његова десна рука у време када је управљао државом. И садашњи премијер Фумио Кишида био је дугогодишњи министар у Абеовој влади.

Даље, Абе је и сада шеф највеће и најутицајније фракције у владајућој Либерално-демократској партији. Има свој Јутјуб канал са близу 3,3 милиона регистрованих пратилаца. Можда посебно битно – његов рођени брат је садашњи министар одбране.

Када такав моћник, дакле, позове на разматрање могућности да се дозволи стационирање америчког нуклеарног оружја на јапанској територији, то можда пре треба схватити као програмско опредељење партије, односно, најаву смера у који би политика земље могла ускоро да крене, па и као одвраћање страних сила, него као изоловани глас конзервативног политичара чија је каријера у опадању. 

Кога би одвраћало америчко нуклеарно оружје у Јапану? 

"Одвраћање" се овде не односи толико на Русију, колико на Кину. Ово стога што у Јапану политичка елита, па и обично грађанство, сада брину да ће улазак руске војске у Украјину подстаћи најмногољуднију земљу света да слично покуша на Тајвану, који се налази само 130 километара далеко од најјужнијих острва у саставу Земље излазећег сунца. 

Операција заузимања Тајвана вероватно би захтевала његово окруживање, односно, пресецање његових морских и ваздушних веза са јужним Јапаном (где су поред домаћих, на острву Окинава стациониране и значајне америчке снаге), што би могло да доведе до нарушавања јапанске акваторије и повреде ваздушног простора.

Ратни сукоб и евентуални пад Тајвана осетно би отежали војно-политички положај Јапана, који се са Кином спори око територија и ресурса у Источном кинеском мору, и проузроковали би му значајну економску штету, јер би довели до замрзавања инвестиција и финансијских поседа, те драстично умањили његову трговинску размену не само с Тајваном, већ на извесно време и матицом Кином (поготову ако би Токио логистички и финансијски подржао Тајпеј, како се очекује).

То је разлог зашто је Абе недавно позвао и своје савезнике у Вашингтону да одустану од "стратешке двосмислености", свесно нејасног става у вези одбране Тајвана од евентуалног кинеског напада. Реч је о пракси САД да повремено дају сигнале да ће ратовати у корист одбегле кинеске провинције, а повремено шаљу поруке да Тајванци сами морају да се старају о себи.

Та позиција срачуната је да с једне стране држи Кину на дистанци, сугеришући планерима у Пекингу  да постоји могућност да се америчке трупе ангажују на страни Тајвана и да, са друге, гура владу и војни врх у Тајпеју да се не опуштају и кроз развој сопствене војне индустрије, велике куповине наоружања и редовно спровођење обуке и вежби припремају за могућност да ће морати да се боре без ослањања на америчке војне ефективе.

Бивши премијер Абе, међутим, у светлу руске инфилтрације у Украјину, која је показала да НАТО нема намеру да ризикује животе својих војника, изгледа страхује да је стратешка двосмисленост изгубила моћ да одвраћа, јер су истинске намере САД разоткривене - Вашингтон није спреман да ризикује рат са војно снажном државом, нуклеарном силом. Зато он тражи да се Бела кућа сместа недвосмислено изјасни да ће ратовати за Тајван, који како каже, "дели наше универзалне вредности" (у вези демократије и слобода), а не само слати обавештајне податке, оружје и муницију, те пружати пропагадну и финансијску помоћ.   

Угрожени принципи у вези нуклеарног оружја и пацифизам Земље излазећег сунца

Десничари из владајуће ЛДП на челу са Шинзо Абеом, дакле, прижељкују пуну и недвосмислену посвећеност САД одбрани Тајвана и стационирање нуклеарног оружја у својој земљи.

Испуњење те жеље ометају им три принципа послератне јапанске политике у вези нуклеарног оружја који су деценијама широко прихваћени у јавности: одрицање од његове производње, поседовања и постављања на јапанском тлу.

Јапан истина већ дуго ужива заштиту америчког нуклеарног кишобрана, али се до сада подразумевало да би ракете с нуклеарним бојевим главама које служе за одвраћање требало да буду на америчкој територији у Пацифику или у подморницама.

Од Другог светског рата наовамо јапанска влада и народ, управо због ужасног разарања и сиромаштва које је земља претрпела услед највећег сукоба у историји човечанства, видели су себе као веснике мирољубиве политике, која је поред настојања да се оствари идеал светског мира, подразумевала и, бар декларативно, деловање у правцу елиминисања нуклеарног оружја с лица Земље.

Иако је војно-политичка реалност произашла из глобалног идеолошког сукоба и ратова из доба Хладног рата учинила да денуклеаризација света буде само далеки сан, сам тај идеал и нарочито придржавање принципима непоседовања и неугошћавања нуклеарног оружја су због катастрофа у Хирошими и Нагасакију у Јапану деценијама имали велику тежину, служили као платформа која окупља бројне пацифистичке покрете и лако покреће јавно мнење.

Због тога, сматра се данас, од јапанске јавности се крила чињеница да су током трајања Вијетнамског рата у јапанске луке упловљавали бродови америчке морнарице опремљени нуклеарним оружјем. Због тога и данас јавно помињање кршења принципа којим се Јапан одриче производње, поседовања и стационирања нуклеарног оружја на својој територији представља врло контроверзну изјаву.

Међутим, од почетка овог века, а нарочито у периоду Абеове владе од 2012. до 2020, у Јапану су, као реакција на економско и војно јачање Кине те наоружавање Северне Кореје балистичким ракетама средњег и великог домета и нуклеарним бомбама, направљени законски и материјални кораци за јачање војног савеза са САД и домаће војне индустрије, којим су потрти или нарушени неки од пацифистичких принципа јапанске послератне политике, као што су неучествовање војске у мисијама у земљама у којима није у потпуности успостављен мир, максимално уздржавање од извоза оружја и војне опреме, уздржавање од набавке изразито офанзивног оружја као што су носачи авиона, или принцип да јапанска армија не сме да војно делује ван своје територије.

Такође, Јапан, упркос чињеници да је једина држава света која је доживела нуклеарно бомбардовање и да се декларативно деценијама залаже за његово укидање, није потписао договор Уједињених нација о забрани те врсте оружја који је ступио на снагу почетком 2021. године.

Имајући у виду тај тренд удаљавања Јапана од своје вишедеценијске пацифистичке политике, позив бившег премијера Абеа није изненађење, и с обзиром на растући страх у Јапану од моћи Кине, наоружавања Северне Кореје, па и на традиционално зазирање од Русије, аргумент да Јапан треба да размотри (односно, након дебате у некој форми дозволи) стационирање нуклеарног оружја на својој територији могао би да ускоро стекне ширу подршку у домаћим политичким круговима, мада га је активни премијер Кишида одмах одбацио.

Рат у Украјини тако би могао да послужи као изговор за одступање Јапан од пацифистичке политике у вези нуклеарног оружја, као прилика за јачање војног присуства САД у тој земљи, те осетно закомпликује војнонобезбедносну ситуацију у источној Азији.