Ердоган би да посредује између Русије и Украјине; Москва: Чак и помисао на рат је неприхватљива

Заменица америчког државног секретара за политичка питања Викторија Нуланд каже да се САД надају да ће Москва проучити шта је Вашингтон понудио у писаном одговору на безбедносне захтеве Русије и да ће се вратити за преговарачки сто.

"Јединствени смо, уједињени у нашој преференцији за дипломатију. Али такође смо уједињени у нашој решености да, ако Москва одбије нашу понуду дијалога, 'цена тога мора бити брза и озбиљна'", рекла је Нуландова новинарима.

Украјински шеф дипломатије Дмитро Кулеба рекао је да његова влада одобрава одговор Бајденове администрације на руске безбедносне захтеве у Европи, извештава из Кијева виши међународни дописник Гардијана Лук Хардинг.

Кулеба је рекао да је Кијев видео "писани одговор" САД пре него што га је амерички амбасадор у Москви Џон Саливан у среду уручио Кремљу. Америчка влада је потврдила своју "подршку праву Украјине да се придружи НАТО-у, супротстављајући се руским апелима на вето на пријем нових чланице".

"Важно је да САД остају у блиском контакту са Украјином пре и после свих контаката са Русијом", написао је Кулеба на Твитеру. „Нема одлука о Украјини без Украјине. Златно правило."

Прес-секретар Владимира Путина, Дмитриј Песков рекао је да је одговор Вашингтона незадовољавајући и додао да руски председник тренутно проучава документ.

Заменица америчког државног секретара Венди Шерман јасно је ставила до знања да Бела кућа није вољна да понуди "тајне уступке" у вези са Украјином, нити да повуче трупе НАТО-а из источноевропских земаља, укључујући Румунију и Бугарску, као што је Москва захтевала.

Mинистар спољних послова Словачке Иван Корчок каже да НАТО разматра да пошаље трупе у ту земљу.

Корчок је додао да одлуку о томе још није донета, али да су у разговори у току, наводи сајт aktuality.sk.

Словачки министар огласио се пошто су САД затражиле од других савезника у НАТО-у да размотре распоређивање још стотина војника у Европи.

(theguardian.com)

Председник Украјине Володимир Зеленски позитивно је оценио разговоре у Паризу у нормандијском формату, за разлику од руске стране која је рекла да помака није било.

"Председник Украјине Володимир Зеленски је позитивно оценио то што је састанак одржан, његову конструктивну природу, као и намеру да се смислени разговори одрже поново за две недеље у Берлину", наводи се у саопштењу његове канцеларије.

Приоритет је успостављање одрживог прекида ватре на истоку Украјине, поручио је Зеленски.

Алексеј Зајцев из руског Министарства спољних послова поручује да је чак и помисао на рат између Украјине и Русије неприхватљива.

Наводе да би окончању актуелне ситуације на истоку Украјине помогло када би НАТО престао да се меша.

Разговори у Паризу у нормандијском формату нису донели никакав резултат, али постоји нада да ће доћи до помака за две недеље у Берлину, наводи Алексеј Зајцев.

Из Русије саопштавају да је нуклеарна ракетна криза између Москве и Вашингтона неизбежна, ако се не предузму мере које ће обезбедити предвидивост, али и ограничити њихово постављање, преноси Тас.

Званичник из руског Министарства спољних послова Владимир Ермаков рекао је да Москва сматра да се САД спремају да у Европи и азијско-пацифичком региону разместе ракете кратког и средњег домета.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да нису добили позитиван одговор САД када је реч о главним питањима у вези са траженим безбедносним гаранцијама – захтеву да се заустави ширење НАТО-а на исток и размештање офанзивног наоружања које би могло да угрози територију Руске Федерације.

Писани одогвор Вашингтона буди наду за дијалог, али само о секундарним питањима, наводи шеф руске дипломатије.

Истиче да је на председнику Владимиру Путину да одлучи како ће одговорити САД и НАТО-у.

Навео је да су САД рекле да би више волеле да документ остане у поверљивом дипломатском дијалогу, али да је он усаглашен са свим савезницима САД и са украјинском страном.

"Стога, не сумњам да ће то 'процурети' у врло блиској будућности", рекао је Лавров. 

Белоруско Министасрво одбране саопштило је да ће руска војска по окончању здружене вежбе наредног месеца напустити Белорусију.

Вежба је подељена у две фазе, које ће се окончати до 20. фебруара.

Западне земље упозоравају на опасност од повећаног руског присуства у Белорусији.

Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба каже да је први план председника Русије Владимира Путина дестабилизација Украјине, без коришћења војне силе. Њему треба да се покаже да немамо слабу тачку, навео је Кулеба.

Тврди да Украјина не планира никакву офанзиву, као и да су посвећени дипломатији. Међутим, ако Русија одлучи да жели борбу, Украјина ће узвратити, поручио је Кулеба.

"Припремамо се за одбрану, све ризике схватамо озбиљно, али план А је деескалација", поручује шеф украјинске дипломатије.

Каже да је број руских војника на граници све већи, као и да су у току сајбер напади, као и ширење дезинформација.

Коментаришући јучерашње преговоре у нормандијском формату, Кулеба је навео да се ништа није променило, али да је изгледно да ће Русија у наредне две недеље, до наредног састанка, остати на дипломатском путу.

Високи званичник из сектора безбедности и бивши руски председник Дмитриј Медведев рекао је да Русија и САД морају дипломатским путем да реше ситуацију са Украјином, а не да се повећавају тензије како би се осигурали политички поени.

"Овде је очигледно да је најважнији и једини пут, заправо, постизање споразума о безбедносним гаранцијама кроз политичко-дипломатска средства, преговоре", рекао је Медведев.

Сматра да би конфликт Русије и САД због Украјине имао "катастрофичан сценарио" и додао да узавреле главе у НАТО-у и САД чак и замишљају такав развој ситуације.

"Рачунам да се то никада неће десити", рекао је бивши руски председник.

Кинески министар спољних послова Ванг Ји је, у телефонском разговору са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном, поручио да све стране укључене у питања око Украјине треба да остану мирне и да се уздрже од акција које подстичу тензије и кризу.

"Безбедност једне земље не може бити на штету безбедности других земаља, а регионална безбедност не може бити гарантована јачањем или чак ширењем војних блокова", рекао је Ванг Блинкену.

Истовремено, Блинкен је у први план истакао глобалну безбедност и економске ризике који би могли да проистекну из наводне даље руске агресије.

Очекујем одговор Москве, додао је турски председник.

Навео је и да је потребан дијалог поводом руске забринутости за безбедност, али и да је потребно објаснити Моксви да неки од њених захтева нису оствариви.

"Надам се да Русија неће извести оружани напад или окупирати Украјину. Такав корак не би био мудар ни за Русију, ни за регион. Постоји потреба за дијалогом у ком ће се саслушати Русија и уклонити разлози за њену разумљиву забринутост", рекао је председник Ердоган додајући да би Турска морала да поступи као чланица НАТО-а у случају напада.

Анкара има добре односе како са Москвом, тако и са Кијевом, али се противи руској политици у Сирији и Либији, као и анексији Крима. И док тесно сарађује с Русијом на пољу енергетике, Анкара је Украјини продала софистициране дронове.

"Понављам са смо спремни да урадимо шта је неопходно и пренео сам те поруке и председнику Путину и председнику Зеленском", рекао је Ердоган додајући да су обе стане уверене у искреност и добре намере Турске.

Анкара се још у новембру понудила да буде посредник, а претходне недеље су дипломатски извори рекли да су и Украјина и Русија отворене за такву улогу Турске у решавању кризе.

Ердоган је најавио да ће почетком фебруара посетити Зеленског у Украјини, као и да ће се ускоро видети или чути с Путином.