Криза на истоку Европе доведена до усијања – НАТО у приправности, Русија негира да планира напад

Ситуација са Украјином доведена је до усијања. НАТО је ставио војнике у стање приправности и шаље додатне ратне бродове и авионе као одговор на гомилање руских трупа на украјинским границама. Москва поново негира да планира напад на Украјину и оптужује САД и хистерију Запада за ескалацију тензија. Европска унија припрема нове, много оштрије санкције Русији, а Украјини шаље 1,2 милијарде евра помоћи.

Док у Украјину стижу нови контингенти најмодернијег америчког наоружања, шефови дипломатија ЕУ позивају Москву на уздржаност и дијалог. За сада не планирају повлачење дипломатског особља из Украјине, као што су то учиниле Америка и Велика Британија, али упозоравају Русију да ће свака даља војна агресија против Украјине имати тешке последице.

Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, изјавио је да желе да делују у координацији сa савезницима – САД, Канадом и Великом Британијом.

"Припремамо снажан пакет казнених мера, али данас нећемо о томе одлучивати, јер је процедура у току", рекао је Борељ.

Јепе Кофод, министар спољних послова Данске, поручио је да су спремни да реагују свеобухватним, никада до сада виђеним санкцијама ако Русија нападне Украјину, једну суверену земљу, кршећи међународно право и европски безбедносни поредак.

Ванредна финансијска помоћ Брисела

У Кијев стиже и ванредна финансијска помоћ Брисела од милијарду и двеста милиона евра. Европска унија остаје на страни Украјине, поручује председница Европске комисије.

"Овај пакет ће помоћи Украјини да задовољи финансијске потребе услед могућег конфликта. Очекујемо од Европског парламента да што пре усвоји ову макрофинансијску помоћ. Потом ћемо брзо моћи да исплатимо прву траншу од 600 милиона евра. Такође ћемо обезбедити додатних 120 милиона евра бесповратних средстава", навела је Фон дер Лајенова.

Немачка разочарала НАТО, Бербокова позива на уздржаност

Немачка, која је одбијањем да испоручи оружје Украјини разочарала савезнике у НАТО-у, тражи дипломатско и одрживо решење кризе на истоку Европе. И неке друге чланице Уније позивају на уздржаност.

Аналена Бербок, министарка спољних послова Немачке, каже да су у ситуацији када је најважније да се спусте тензије и настави дијалог.

"Морамо разговарати са руском владом и користити различите формате преговора. Истовремено, припремамо се за сваки могући сценарио и у том контексту бринемо о безбедности нашег особља у Украјини", рекла је Бербокова.

Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске, истакао је да не жели нови Хладни рат.

"Тај период је имао трагичне последице за централну и источну Европу. Мађарски народ изгубио је неколико деценија живота и не желимо да се то понови", поручио је Сијарто.

Москва: Кијев распоредио велики број војника, информације са Запада проткане лажима

Извештаји да би Русија због санкција могла да ускрати гас Европи су пример лажне хистерије, поручују из Москве.

Украјина је, кажу, распоредила велики број војника близу региона које контролишу проруске снаге, што, како наводе, указује да се Кијев спрема да их нападне.

"Могућност сукоба постоји, и сада је врло велика, већа него раније. Тензије су ескалирале захваљујући активностима САД и НАТО-а. Информације које долазе са Запада су пуне хистерије и проткане су лажима", сматра Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Џонсон: То би могла бити нова Чеченија

Норвешка је саветовала своје држављане да не путују у Украјину без преке потребе.

Британија оптужује Русију да поткопава демократију и да намерава да постави проруског лидера на челу Украјине.

"Морамо јасно ставити до знања Кремљу да би то био катастрофалан корак. Гледано из руске перспективе, напад на Украјину био би болан, насилан и крвав посао. Важно је да људи у Русији схвате да би то могла бити нова Чеченија", упозорава Борис Џонсон, премијер Велике Британије.