Путинова годишња конференција – Русија се не може победити већ само уништити изнутра

Традиционална 17. годишња конференција Владимира Путина за новинаре трајала је укупно три сата и 56 минута а руски председник је одговорио на 55 питања, јавиле су РИА Новости.

Путин се нада да ће Русија вакцинисати довољно људи како би следеће године достигла колективни имунитет на ковид 19 и због тога је позвао грађане да се у што већем броју вакцинишу, пренео је Ројтерс.

"Колико знам, у Русији је вакцинисано или прележало ковид 59,4 одсто грађана. То није довољно. Потребан нам је колективни имунитет од 80 одсто. Надам се да ћемо следеће године достићи тај ниво", истакао је Путин.

"Ова борба се наставља, знамо за опасности од ширења омикрона", поручио је руски председник.

Путин је навео да се нови сојеви појављују тамо где постоје проблеми са здравственим системима. "Зато и говорим о потреби међусобног признавања и дистрибуције вакцина. У супротном нећемо успети да се изборимо с овим проблемом на глобалном нивоу", објаснио је он.

За огромну Русију недовољно 146 милиона људи

Приметио је да је смртност од ковида тешко израчунати и то не зато што неко покушава нешто да сакрије.

Популација од 146.000.000 људи за огромну територију Русије је свакако недовољна, оценио је руски председник.

"Поменуо сам пад очекиваног животног века и растућу стопу смртности. С тим у вези, један од најважнијих проблема и један од главних задатака пред нама у области демографије постаје све акутнији, посматрано са хуманитарног и геополитичког становишта", изјавио је Путин, а преноси руска агенција Тас.

"Русија се не може победити већ само уништити изнутра"

Истакао је да је опколити Русију тежак задатак, али да је све више нових страних војних база које се појављују свуда око ње.

"Базе су свуда унаоколо – то је истина. Такође се размештају нови системи наоружања на истоку, на југу, на северу и на мору и, све више на западу. Али опкољавање такве територије као што је наша је тежак задатак. Иако модерне могућности, можда, дозвољавају размишљање о томе", поручио је Путин.

На питање новинара Би-Би-Сија о историји и опозицији, организацијама Алексеја Наваљног који се налази у затвору и регистру Министарства правде о страним агентима, Путин је рекао:

"Желим да вас подсетим шта су наши противници вековима говорили – Русија се не може победити, може се само уништити изнутра. Што је успешно урађено након Првог светског рата и 1990-их година, када се Совјетски Савез распадао", објаснио је Путин, а преноси РИА Новости.

Говорећи о Наваљном, рекао је да је реч о особи која је наводно била отрована, јер, како тврди, нема доказа који потврђују тровање.

"Не постоји ниједан. Предложили смо да тамо дођу наши стручњаци, ја сам то лично понудио председнику Француске, канцеларки СР Немачке и ништа. Па, како ово објаснити? Ако нема шта да се одговори, нема потребе да се прича о томе", рекао је председник Русије.

"Имамо утисак да се Украјина спрема за нову интервенцију" 

Нагласио је да Русија жели да избегне сукоб са Украјином и Западом. "Ово није наш жељени избор, ми то не желимо", поручио је Путин.

Навео је да је Русија добила генерално позитиван одговор на безбедносне предлоге које је предала Сједињеним Државама овог месеца и да ће преговори почети почетком следеће године у Женеви.

У одговору на питање новинарке Скај њуза у вези с тим да ли може да безусловно гарантује ненападање Украјине, руски председник је истакао да дејства Русије неће зависити од тока преговора већ од безусловног осигуравања безбедности Русије.

"Имамо утисак да они, можда, спремају и трећу војну операцију и унапред нас упозоравају да се не мешамо, да не бранимо ове људе (становништво Донбаса), и да ће, ако се умешамо и бранимо их, уследити нове санкције. Ово је први сценарио на који морамо да реагујемо", поручио је Путин.

Други сценарио, према његовим речима, укључује генерално стварање "анти-Русије" на територији Украјине "уз стално упумпавање напредног наоружања и испирање мозга становништва".

Навео је и да Русији пре преврата у Украјини, није падало на памет да се Крим поново уједини.

"Кремљ је радио са бившим председником Украјине, расправљао се око гаса и био спреман да настави даљи рад, али шта се догодило 2014. године? Крвави државни преврат", изјавио је Путин, а преноси Спутњик.

После тога се, рекао је, десио Крим. "Русија није могла другачије да поступи и безвољно гледа шта се дешава у Украјини и, посебно, у Донбасу. Били смо приморани да урадимо нешто 2014. године. Тако је настала криза", објаснио је председник Русије.

Неприхватљиво ширење НАТО-а на исток

"Јасно смо ставили до знања да је ширење НАТО-а на исток неприхватљиво. Сједињене Америчке Државе стоје са ракетама на прагу наше куће. Зар је претерани захтев да се поред нас не постављају ударни системи? Како би реаговали Американци да на границу са Канадом или Мексиком поставимо ракете", изјавио је Путин.

Како наводи Ројтерс, Путин је рекао да је НАТО "преварио" Русију са пет таласа експанзије од периода Хладног рата и да су САД сада "на прагу" Русије са својим пројектилима. 

Саопштио је и да сарађују с Кином у области безбедности и да су оружане снаге Кине опремљене најнапреднијим системима наоружања.

"Чак заједно развијамо и одређене врсте високотехнолошког оружја. Сарађујемо у сферама свемира и производње авиона и хеликоптера", рекао је Путин и похвалио руско-кинеске стратешке везе као фактор стабилизације на глобалној сцени.

"Европа препродаје руски гас седам пута скупље" 

"Европски купци препродају гас који добијају од Гаспрома, сходно дугорочним уговорима, по ценама које важе на спот тржишту, а које су и до седам пута више од оних из дугорочних уговора", рекао је Путин.

Навео је да је Русија стално упозоравала европске партнере на опасности од рушења система дугорочних уговора, да је Москва и даље спремна да помогне Европи у ситуацији са ценама гаса, али је подвукао да је проблеме с гасом створила сама Европа.

"Не, рекла нам је Европска комисија, треба да пређемо на тржишне односе, тржиште ће све регулисати. Зато сад имају цену од преко 2.000 долара за 1.000 кубних метара", објаснио је он.

Подсетио је да су европски гасни оператери скренули проток гаса на гасоводу Јамал–Европа на реверзибилни – од Немачке до Пољске, и да пумпају гас из Немачке у Пољску већ неколико дана, додајући да постоје сви разлози за сумњу да су те испоруке организоване из Немачке за Украјину преко Пољске.

"Зашто? Једноставно зато што снабдевамо Немачку гасом по дугорочном уговору, по цени која је четири-шест-седам пута јефтинија него на спот тржишту", рекао је Путин.

Према његовим речима, препродаја једне милијарде кубних метара руског гаса може да донесе око 900.000.000 долара.

"Имам све разлоге да верујем да ће овај гас на крају завршити у Украјини", истакао је руски председник.

Економија спремна на шокове

Како је додао, руска привреда се показала припремљенијом за шокове и изазове које је донела пандемија коронавируса него друге земље.

"Наша економија, суочена са изазовима и принудним ограничењима у економији, ипак се показала мобилизованијом и спремнијом на шокове од многих развијених економија света, чак и ако узмемо Г-20. Очекујемо да раст БДП-а буде 4,5 одсто, инфлација 8 одсто, док ће раст инвестиција бити на нивоу од 6 одсто", поручио је Путин.

Нагласио је и да су међународне девизне резерве порасле са 595 милијарди долара на садашњих 625,5 милијарди, додајући да је раст забележио и суверени Фонд националног богатства на 185,2 милијарде долара. 

Где би Путин желео да живи

Једно од питања новинара било је и у ком граду би Путин изабрао да живи, са изузетком Москве и Санкт Петербурга.

"Рекли сте осим Москве и Санкт Петербурга. Зашто сте искључили Москву и Петербург? То су такође градови Руске Федерације. У једном од њих сам се родио. То је мој родни град, па сам прво, када сте поставили питање, помислио на Санкт Петербург", одговорио је Путин.

На крају конференције, честитао је свима предстојећу Нову годину и напустио салу. 

Ограничен број новинара

За разлику од прошле године, када је конференција одржана у онлајн формату, на данашњој су  новинари могли Путину да директно постављају питања.

Конференција је одржана у изложбеном центру "Мањеж" у Москви, а било је акредитовано 507 представника разних публикација и ТВ канала, укључујући стране и регионалне.

За учешће на конференцији била су потребна три пи-си-ар теста. У складу са епидемијским захтевима, растојање између председниковог стола и новинара било је најмање 20 метара.

Новинари су, у склопу санитарних захтева, на улазу попрскани сребрним честицама.