Избори у Либији, више среће у следећем извлачењу

Силни проблеми са којима су прелазне либијске власти биле суочене током покушаја да организују председничке изборе показале су се превеликом препреком, па је изборна комисија распустила регионалне и локалне гласачке комисије, што представља јасну назнаку да гласање заказано за 24. децембар неће бити одржано.

"Распуштање регионалних и локалних одбора и комисија", кључни је део интерног документа, који је шеф изборне комисије Имад ел Сајех у понедељак послао осталим члановима овог тела.

Одлагање избора логичан је крај вишенедељних тензија око целокупног изборног процеса, укључујући начин на који су потврђиване кандидатуре, цео пакет изборних закона и на крају, чињеницу да је приближавање гласања на улице истерало више локалних милиција него присталица председничких кандидата.

Због тога је, три дана пред гласање, Мисија УН у Либији (УНСМИЛ) изразила озбиљну забринутост због развоја безбедносне ситуације у Триполију, наводећи да би мобилизација различитих оружаних група "лако могла прерасти у конфликт".

Упозорење Мисије УН уследило је свега неколико сати пошто су се на улицама Триполија појавили тенкови, тешким митраљезима наоружани камионети и друга борбена возила, којима су наоружани припадници милиција блокирали саобраћај.

Иако ниједан од либијских званичника није званично саопштио одлуку о одлагању избора, генерални секретар Арапске лиге Ахмед Абул Геит изразио је жаљење јер избори у Либији неће бити одржани, окривљујући за такву ситуацију "стране факторе, унутрашње поделе и присуство плаћеника".

Шеф прелазне владе Абдул Хамид Дбаиба је, ипак, рекао да је за успех избора потребно имати ваљани устав, законе који гарантују поштене изборе и гаранције да ће све стране поштовати резултате.

"Изостанак било којег од ова три предуслова узрок је неуспеха избора заказаних за 24. децембар", рекао је Дбаиба у Триполију.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Калифу Хафтара и Сејфа ел Ислама, на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Истовремено, 17 председничких кандидата потписало је заједничко саопштење из чијег садржаја произлази да је одлагање избора неизбежно.

Једина ствар која спречава да избори и званично буду одложени је страх од америчких санкција, јер Вашингтон сматра да нема препрека за одржавање првих директних председничких избора у Либији.

Амерички притисак показао се недовољним да се реши неколико горућих питања везаних за судбину избора, укључујући коначну листу кандидата, која није објављени ни три дана пред најављено гласање.

Такође, кандидатима није омогућено да на било који начин представе програме потенцијалним бирачима, којих на бирачким списковима има око 2,5 милиона. У Либији, према проценама, живи око седам милиона људи.

Одлагање избора, како се чини, било је неизбежно већ пре неколико седмица, када је Високо државно веће затражило одлагање избора, сматрајући да би сам чин гласања могао да изазове поделе и сукобе, као што се то догодило после парламентарних избора одржаних 2014. године.

Одлагање избора, како ствари стоје, само ће делимично решити нагомилане проблеме с којима се Либија суочава, јер остаје нејасно да ли ће међународна заједница подржати краће одлагање, које би значило да би, на крају крајева, за неколико седмица могли бити истовремено одржани парламентарни и председнички избори, или ће ова држава на излазак на гласање чекати неколико месеци.

Такође, поставља се озбиљно питање ко ће водити Либију када у петак истекне мандат прелазним институцијама, формираним како би државу довели до изборног процеса.

Хаос у Либији је, како се чини, почео већ у понедељак, када су припадници локалних милиција затворили четири значајна извора нафте и распоредили снаге по Триполију.

Либијски медији тврде да је, уз америчку подршку, већ начињен нови план, према којем би о одржавању председничких избора требало да се изјасни нови парламент, после избора заказаних за фебруар.

Ипак, ни одржавање парламентарних избора није извесно, јер се за нови сазив пријавило безмало 3.500 кандидата, па представници изборне комисије тврде да до изласка на гласање неће бити погуће потврдити све кандидатуре.

Недуго након америчког плана за решавање изборне кризе, појавио се и алтернативни локални план, према којем би председнички и парламентарни избори морали да буду одржани у размаку од два месеца.

Изборна комисија је, у међувремену, предала властима извештај о свим могућим препрекама са којима се суочавају приликом организовања гласања, тражећи низ амандмана на изборне законе и решавање проблема жалбених већа. Локални медији сматрају да ти проблеми не могу да буду решени пре фебруара.

Суштински, прилично разједињена међународна заједница је свесна чињенице да нема лаког решења кризе која је настала после убиства Муамера Гадафија, па могућег савезника у процесу стабилизације Либије тражи у будућем победнику председничких избора.

Проблем, наравно, представља чињеница да су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.