Договор Г20 око глобалне минималне пореске стопе и вакцина

Лидери Групе 20 најразвијенијих економија света једногласно су подржали увођење глобалне минималне пореске стопе, која има за циљ да спречи да велике корпорације скривају профит у пореским рајевима, а договорили су се и око давања већег броја вакцина против коронавируса сиромашнијим државама.

Министри финансија држава чланица Г20 пре неколико месеци договорили су се да минимална пореска стопа буде 15 одсто, тако да је данашње формално одобрење на самиту у Риму било очекивано, указује АП.

Лидери Г20 су у Риму, на првом самиту уживо после две године, подржали позив да се продужи отпис дуга за сиромашне земље и обећали да ће 70 одсто светске популације бити вакцинисано против коронавируса до средине 2022. године, наводи Ројтерс.

Америчка министарка финансија Џенет Јелен оценила је да су лидери Г20 одобрили историјски договор о новим међународним пореским прописима, па тако и о минималном међународном порезу, што ће "окончати штетну трку у смањивању пореза" када је реч о опорезивању компанија, преноси Би-Би-Си.

Нова правила би требало да ступе на снагу 2023. године, а званично ће бити потврђена у закључној изјави Г20 у недељу, рекли су извори блиски преговорима у Риму.

Договор је почетком октобра постигло 136 земаља које с више од 90 одсто учествују у светском БДП-у, под окриљем Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Реформа треба да омогући овим земљама да, захваљујући овом минималном порезу, остваре додатну зараду од неких 150 милијарди долара.

Део договора је у томе да део пореза на добит мултинационалне компаније плаћају у земљи у којој остварују добит, односно да порез више не плаћају у земљи у којој су званично регистрироване.

Председник САД Џо Бајден који је предлагао да минимална пореска стопа буде 21 одсто, ипак је изразио задовољство усвојеним предлогом, преноси АП.

"Овде на самиту Г20, лидери који представљају 80 одсто светског БДП, јасно су дали своју подршку снажном глоналном минималном порезу. То је више од договора о порезу. То је дипломатија која преобликује нашу глобалну економију и користи нашим грађанима", навео је Бајден на Твитеру.

Рим је због безбедности учесника самита постао "затворени град", што је игра речи и асоцијација на чувени фим Роберта Роселинија из 1945. године, "Рим - отворени град".

Део града, Еур, где се самит одржава, из безбедносних разлога проглашен је зоном максималне безбедности у полупречнику од 10 километара, а приступ том делу је дозвољен само учесницима скупа и становницима тог дела града уз посебне дозволе.

Безбедност учесника самита осигурава скоро 6.000 полицајаца, као и војска чији је главни задатак у време самита анти-дрон контрола.

Истовремено, у италијанској престоници су одржани протести, на којима су демонстранти позвали лидере Г20 да реагују на климатске промене и затражили да обезбеде праведан приступ вакцинама против коронавируса.