Последњи лет из Кабула, или крај најдужег рата у историји Америке

За Американцима је, после 20 година проведених у Авганистану, остала гомила ђубрета на аеродромској писти, велика група људи која је чекала какав волшебни преокрет како би се евакуисали из Кабула и земља која је по пети пут од совјетске инвазије 1979. године промењена из корена.

"Рат у Авганистану је завршен... Свим Авганистанцима желимо светлу будућност, изграђену на темељима мира и стабилности", прогласио је специјални изасланик САД за ту државу, Залмај Калилзад, један од ретких америчких званичника који су политички преживели обе деценије превирања у Авганистану.

Калилзад је био један од "архитеката авантуре" коју су неоконзервативци тадашњег председника, млађег Џорџа Буша, осмислили како би се осветили за терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон. Осталих, попут Доналда Рамсфелда, Дика Чејнија или Џона Болтона, готово више нико се и не сећа.

Изгубљени рат у Авганистану

Њујорк тајмс је писао о последњим сатима изгубљеног рата, док су присталице новог режима у Кабулу шенлучиле славећи одлазак последњих америчких војника. Сви авиони, који су се нашли у близини, одмах су обавештени да Кабул више нема контролу лета, те да се морају владати по посебним упутствима.

Пун круг америчке интервенције у Авганистану коштао је ову земљу око 100.000 мртвих, огромних разарања и суштинске неизвесности како ће држава, на чијем се челу поново налазе талибани, уопште изгледати у будућности. Уколико је овај термин у Авганистану уопште могуће користити.

Американци, који су поднели прве жртве овог рата, само су у бомбашким нападима 11. септембра избројали више од 3.000 жртава. До краја авганистанске авантуре убијено је још 2.600 војника из САД, као и више од 3.000 Американаца запослених у компанијама, које су током претходне две деценије заводиле ред по Авганистану.

Број мртвих Авганистанаца, нажалост, остаће заувек непознат, јер су Уједињене нације озбиљну статистику почеле да воде тек 2009. године, од када је на списак жртава уписано око 110.000 имена. Експерти сматрају да је од почетка америчке авантуре у Авганистану страдало око 400.000 људи.

Авганистанска авантура, коју су осмислили неконзервативци тадашњег председника Џорџа Буша, почела је инвазијом на ту државу, којом су са власти збрисани талибани и почела амбициозно замишљена демократизација друштва.

Скупо плаћена идеја, некако, временом је постала полигон за тестирање нових верзија корупције, па су за двадесет година само на опремање и обуку авганистанске војске спискане 83 милијарде долара.

Америка је за 20 година на рат у Авганистану потрошила више од 1.000 милијарди долара. Америчко министарство одбране тврди да је током рата у Авганистану потрошено 778 милијарди долара, али тај број не укључује амбициозне програме обнове Авганистана у које су америчка агенција за међународни развој, USAID и остале сличне организације улупали још најмање 44 милијарде долара.

Такође, број који је као цену рата представило министарство одбране не укључује трошкове које су америчке снаге имале у Пакистану.

Истраживање Универзитета "Браун" пак нуди озбиљнији пресек трошкова, према којем је Вашингтон за 20 година ратовања у Авганистану потрошио 978 милијарди долара. Американци су у Авганистану ратовали "на кредит", па је Њујорк тајмс пре неколико година проценио да ће чак 600 милијарди долара бити потрошено на камате зајмодавцима до 2023. године.

Заштитна снага амбициозно замишљене нове демократије – авганистанска војска распала се неколико дана пошто је та држава ускочила у центар светског интереса за политику.

У стварном животу, авганистанска армија поражена је оног тренутка када је први од регионалних команданата одлучио да опрему и положаје замени за животе својих војника. Неколико дана касније, Ашраф Гани, председник Авганистана, побегао је из земље, тврдећи да на тај начин спасава народ од крвопролића. Његов нећак, ако је судити по његовој објави на Инстаграму, "кулерски" је ушетао у приватни авион, којим је попут познатијег рођака, запалио из земље.

Помињани су и товари готовине, за које напросто није било места у летелицама. Места није било ни за још око 100.000 Авганистанаца који су испунили све услове за евакуацију.

Такав развој догађаја је унео панику међу локално становништво, па су сви сарадници америчке или било које стране војске, запослени по западним агенцијама, владиним и хуманитарним организацијама осетили застрашујућу опасност по животе и похрлили на аеродром.

Запад је у великој мери био свестан те опасности, па је до затварања аеродрома евакуисано више од 100.000 Авганистанаца. Њихов безбедан долазак на аеродром контролисали су талибани.

Једини озбиљан инцидент током евакуације Американаца извели су припадници Исламске државе Корасана, која је преузела одговорност за самоубилачки напад који је изазвао 170 жртава. Међу њима и 13 Американаца, махом маринаца у које се самоубица и залетео.

Авганистан, талибани и "лавови"

Талибани контролишу, суштински, цео Авганистан са изузетном провинције Панџшир, планинске забити која је постала славна по Северној алијанси и Шаху Масуду, који се на америчкој страни борио против Руса и талибана. Два дана пре но што су се авиони заболи у њујоршке облакодере и Пентагон, Масуд је убијен у нападу Ал Каидиних оперативаца преобучених у новинаре.

Двадесет година касније, његов син слови за лидера групе побуњеника, који на све стране траже помоћ за свој циљ. Писмо у Вашингтон посту и неколико интервјуа нису му донели, међутим, неке претеране резултате, а Руси упозоравају да би талибани, када пожеле, могли да заузму Долину лавова за свега неколико дана.

Истовремено са таквим проценема, почели су преговори две стране. Прво је некадашњи председник Хамид Карзаи покушао да посредује постизању мира међу странама, али је прилично брзо истиснут из тог процеса, па талибани и "лавови" наводно преговарају директно.

Обе стране тврде да није било озбиљних инцидената, још од тренутка када су се побуњеници повукли из три области које су претходно заузели, такође, без борби.

Талибани су се пак на власт вратили снажнији него што су били пре двадесет година, када су се напросто распали под притиском инвазионих снага. Тадашњу талибанску државу признале су свега три државе, Пакистан, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Нове талибанске власти, бар за сада, не признаје нико.