Авганистан - лавови, отмице и ултиматуми

Посада украјинског авиона била је шокирана када је преко писте претрчала група наоружаних људи, ушла у летелицу и наредила пилоту да одмах полети ка Ирану.

"Наш авион је био отет прошле недеље", рекао је заменик министра спољних послова Украјине, Јевхен Јенин, али за сада нема информација о томе ко га је отео ни шта је после било са летелицом.

Иранске ваздухопловне власти одбациле су тврдње да је украјински авион био отет, наводећи да је летелица прошле ноћи, накратко, слетела у Машад како би допунила гориво и затим наставила лет ка Кијеву. 

Власти у Кијеву су навеле да су пропала још три покушаја евакуације јер украјински држављани, једноставно, нису могли да стигну до кабулског аеродрома.

И украјинске власти су, нешто касније, промениле причу, па је портпарол Министарства иностраних послова Олег Николенко наводе о отмици авиона у Кабулу назвао нетачним. 

Евакуације са кабулског аеродрома су две главне ставке ултиматума од укупно три, која опасно угрожавају ионаку крхку безбедносну ситуацију у Авганистану.

Први истиче већ у уторак, пошто су војни саветници упозорили америчког председника Џозефа Бајдена да до краја дана мора да одлучи о могућем продужењу рока за евакуацију 5.800 војника који се налазе око кабулског аеродрома.

Упозорење саветника за војна питања, суштински, судара се са ултиматумом који су Вашингтону поставили талибани, који не желе да се Американци у Авганистану задрже ни дан после 31. августа, датума који је првобитно планиран као крајњи рок за повлачење војника САД.

Одлука Џозефа Бајдена мора бити донета до краја дана, како би евакуација последњих америчких војника, њиховог наоружања и опреме, могла бити ваљано планирана, навели су саветници америчког председника.

"Исламски емират неће дозволити америчкој војсци да остане у Авганистану после 31. августа", рекао је један од чланова политичког већа талибана, Сухаил Шахин. 

Западноевропски савезници САД од априла су у неколико наврата били изненађени одлукама Беле куће, пошто су прво Трампова, а затим и Бајденова администрација изненадили Европу споразумом о подели власти између авганистанских власти и талибана, а затим и одлуком да се повуку из те државе.

Чланице НАТО-а нису биле консултоване ни приликом доношења одлуке да се амерички војници повуку из истурених база у Авганистану, које су биле кључни фактор у процесу прикупљања информација о кретању талибана, као ни у јулу када су САД напустиле ваздухопловну базу Баграм.

Очекује се да председник САД продужи рок за неколико дана, с чим се слажу и амерички савезници у Европи, али не и талибани, који су 31. август прогласили "црвеном линијом" око које не може бити даљих преговора.

Ултиматум лавовима из Панџшира

Последњи у низу ултиматума који прете да угрозе релативни мир у Авганистану односи се на снаге Ахмада Масуда, који се са неколико хиљада присталица утврдио у планинским врлетима провинције Панџшир, јединог дела државе који се не налази под контролом талибана.

Нејасно је, међутим, каквим снагама располажу побуњеници, ни колико бораца могу да мобилишу талибани, како би покушали да преузму контролу над Панџширом.

Покрет отпора, како западни медији последњих дана зову борце на положајима на планинским врлетима око 90 километара северно од Кабула, тврди да има око 9.000 војника, укључујући и снаге које су се у планине повукле после распада авганистанске војске.

Током првих неколико дана покрет отпора је успео да преузме контролу над неколико мање важних места у провинцији Баглан, али су талибани у тај регион убрзо упутили 3.000 бораца, па су се Масудове снаге брзо повукле назад у планине.

Талибани тврде да су, од тог тренутка, снаге Ахмада Масуда и преосталих "одметнутих" бивших званичника авганистанске војске опкољени, те да после неуспеха преговора о учешћу "покрета отпора", који су вођени прошле седмице, преостаје само да се две стране договоре о начину на који ће се снаге Панџшира предати.

Суштински, талибани су снаге распоредили на прилазима планинском венцу и то из правца провинција Такхар и Бадакшан, те на путу који води ка Панџширу из града Андараб.

Провинција Панџшир, која је постала позната као центар отпора талибанима још пре тридесетак година, суштински је окружена талибанским снагама, које су, изгледа, недовољне за одлучну акцију против новог покрета отпора.

Побуњеници, истовремено, оптужују Пакистан да представља кључну снагу која стоји иза талибана, упозоравајући све стране да ће евентуална акција "представљати наставак рата".

Истовремено, талибани оптужују побуњенике да представљају продужену руку Индије у авганистанској кризи.

Индијске телевизије приказале су, претходних дана, неколико снимака колона војних возила како се крећу према Панџширу. У њима су, наводно, преостали припадници авганистанске војске, одлучни да се придруже будућем рату против талибана.

Тврде да располажу са десетак хеликоптера "блек хок" и неколико хиљада бораца, који су стигли из свих делова Авганистана, бежећи пред талибанском осветом. Наводе и да штите око 800.000 људи, од којих је огромна већина стигла претходне седмице.