Бајден: Чврсто стојим иза своје одлуке, нећу од наших војника тражити да се бескрајно боре у другој држави

Џозеф Бајден, који се раније него што је било планирано вратио у Вашингтон са одмора у Кемп Дејвиду, обратио се нацији поводом ситуације у Авганистану и истакао да чврсто стоји иза одлуке о повлачењу америчких трупа.

"У потпуности стојим иза своје одлуке. Након 20 година, на тежи начин сам научио да никада није било право време за повлачење америчких снага", рекао је Бајден.

Истакао је да је пажљиво одмерио ризике пре доношења одлуке, али је признао да се ситуација на терену одвијала брже него што је очекивао.

"Помно смо пратили ситуацију и све смо детаљно планирали. Ипак, увек сам говорио да ћу бити искрен према америчком народу - истина је да се све догодило брже него што смо очекивали", рекао је Бајден.

Нагласио је да Американци не могу и не треба да умиру и да се боре у рату у којем Авганистанци, како каже, нису спремни да се боре сами за себе.

"Авганистански политички лидери одустали су и побегли из земље. Војска је поражена, негде без покушаја борбе. Ако ништа друго, развој догађаја од прошле седмице показао је је да је окончање америчког војног ангажмана у Авганистану сада права одлука", рекао је Бајден.

Рекао је да би Кина и Русија желеле да САД и даље троше милијарде долара у Авганистану.

"Њихова војска је бројала 300.000 људи, дали смо им оружје, плате, добијали су помоћ из ваздуха. Дали смо им шансу, али нисмо могли да им дамо вољу да се боре", додао је Бајден и рекао да не жели да види још надгробних споменика на војном гробљу у Арлингтону у Вирџинији.

"Авганистанци ништа нису урадили" 

Бајден је река о ида се сусрео у Белој кући са авганистанским председником, који га је уверавао да ће се борити против талибана.

"Када сам се сусрео са авганистанским председником Ашрафом Ганијем у јуну у Белој кући, причали смо отворено. Разговарали смо о томе да ли је њихова војска спремна да се бори у грађанском рату када ми одемо, да ли њихова влада жели да се бори против корупције. Ништа нису урадили. Господин Гани ме је уверавао да ће се њихова војска борити", наставио је Бајден.

Објаснио је да америчка мисија у Авганистану, која је започела пре две деценије, никад није била усмерена ка "изградњи нације".

"Отишао сам у Авганистан пре скоро 20 година са јасним циљевима: ухватити оне који су нас напали 11. септембра 2001. и уверити се да Ал Каида не може да користи Авганистан као базу из које ће нас поново напасти. Учинили смо то. Никада нисмо одустали од лова на Осаму бин Ладена и ухватили смо га. То је било пре десет година", подсетио је Бајден.

Нагласио је да је једини национални интерес у Авганистану одувек био исти – спречавање терористичког напада на америчку домовину.

Бајден је рекао да америчке трупе покушавају да преузму контролу над аеродромом и успоставе ваздушни саобраћај. Упозорио је да ће САД разорном силом бранити своје војнике ако их талибани нападну.

Критике са свих страна

Бајденово обраћање нацији поводом ситуације у Авганистану очекивало се са нестрпљењем, због чега се председник САД раније него што је било планирано вратио у Вашингтон са одмора у Кемп Дејвиду, како би коначно одговорио на критике које стижу са свих страна.

Бројни Бајденови критичари сматрају да је недопустиво што се председник САД није раније огласио, иако је његова одлука да повуче америчке снаге из Авганистана директно утицала на брзо напредовање талибана, које се завршило заузимањем главног града Кабула.

Политички противници, али и бројни аналитичари, па чак и медији традиционално наклоњени демократама, критикују Бајденову администрацију јер није предвидела шта ће се догодити када амерички војници напусте Авганистан.

Погрешно су проценили ситуацију на терену, преценили су снагу и одлучност авганистанске војске, а потценили фанатичне талибане.

Чак и они који верују да је исправна Бајденова одлука да САД изађу из исцрпљујућег рата који не могу да добију и који им више није у интересу да воде, згрожени су дешавањима на аеродрому у Кабулу, где су бројни Авганистанци на све могуће начине покушавали да се докопају америчких авиона, па чак и качећи се за њих пре полетања.

Бајден је изазвао гнев и ратних ветерана који сматрају да је повлачење америчких трупа из Авганистана поништило деценије рада и жртвовања америчких војника и утрло пут хуманитарној катастрофи.

Критике на Баједнов рачун стижу и због начина на који су службеници америчке амбасаде, остављени до последњег часа у Кабулу, морали да напусте објекат, панично уништавајући за собом осетљиве документе и "предмете који би се могли злоупотребити у пропагандне сврхе".

Фотографије хеликоптера изнад крова америчке амбасаде многе су подсетиле на сличне сцене из Сајгона у Вијетнаму 1975. године, иако амерички државни секретар Ентони Блинкен тврди да су таква поређења злонамерна и да је за разлику од вијетнамске, "авганистанска мисија била успешна".

Саветник за националну безбедност САД Џејк Саливен стао је у Бајдену одбрану рекавши да је брзина којом су талибани освајали градове била много већа него што је ико очекивао, укључујући Авганистанце, а и многе аналитичаре који су пажљиво посматрали дешавања.

"Председник није веровао да је неизбежно да талибани преузму контролу над Авганистаном. Сматрао је да би авганистанске безбедносне снаге могле да се боре јер смо на њих потрошили 20 година и десетине милијарди долара, обучавајући их уз најбољу опрему, пружајући им подршку америчких снага. Када је дошло до сукоба, одлучили су да се повуку и не боре се за своју земљу", рекао је Саливен.