Бајка о авганистанској војсци

Све је било јасно већ после пада Мазари Шарифа. Авганистанска војска, избушена корупцијом, ослабљена масовном бежанијом људи који су на прву линију фронта упућивани без плата, воде, хране и оружја, распала се под притиском талибанске офанзиве.

Чак су и високорангирани саветници америчког председника Џозефа Бајдена били шокирани брзином којом су талибани прегазили владине снаге и практично успоставили пуну контролу над Авганистаном.

Стање шока, како амерички медији описују прве реакције у Вашингтону, резултат је обавештајних процена да би талибани, уколико се после повлачења Американаца одлуче за некакав агресиван подухват, могли савладати авганистанске снаге безбедности за годину и по дана.

Са дистанце од неколико хиљада километара, авганистанска војска деловала је прилично одлучна да не дозволи талибанску офанзиву и спречи суштински распад система у држави.

У пракси, пак, ствари делују сасвим другачије. Према подацима авганистанских власти, од америчке инвазије на ту државу 2001. године у акцијама против талибана убијено је између 45.000 и 60.000 припадника снага безбедности. Вероватно читавих 60.000, сматрају аналитичари који су од почетка пратили развој пост-талибанског Авганистана.

Без оружја и хране остављени на милост радикалним исламистима 

Од најаве Бајденове администрације да ће се снаге САД до 11. септембра повући из Авганистана, ситуација је, бар када је реч о војсци те државе, почела драматично да се погоршава.

Према извештајима са терена, талибанска офанзива практично почела је још пре неколико месеци, у планинским забитима, где су талибани опколили мање јединице, које су без оружја и хране остављене на милост радикалним исламистима.

После неколико дана, припадници снага безбеднсти су се једноставно предали, мењајући опрему и наоружање за сопствене животе. Талибани су, заузврат, полако успостављали контролу над путевима, а затим и читавим регионима. Из планиниских врлети, талибанска офанзива је постепено премештана ка већим градовима и регионалним центрима, где су локални команданти мењали оружје и опрему за сопствене и животе својих људи.

Америчке процене да би авганистанске снаге безбедности могле да месецима одолевају нападима талибана биле су, како се испоставило, засноване на прилично магловитим претпоставкама.

"Тигар" од папира, која је стварна снага војске Авганистана 

На папиру, авганистанске снаге безбедности биле су озбиљна сила - 300.000 људи, које већ двадесет година обучавају амерички стручњаци, опремљено је наоружањем које је плаћено неколико десетина милијарди долара.

У стварности, авганистанска војска је бар шест пута слабија и опремљена летелицама, којима јако мало људи уме да управља, док је још мањи број оспособљен за њихово одржавање. Према извештају америчке војске из априла, авганистанске снаге безбедности су на располагању имале свега 13 хеликоптера Ми-17 и једва 65 обучених пилота за те летелице.

Укупно, авганистанска ратна авијација има 160 летелица, од којих је 140 почетком године било исправно. Додатни проблем представљло је и одржавање хеликоптера "блек хок" и транспортних авиона Ц-130 "херкулес", чије је одржавање било препуштено америчким компанијама.

Истовремено, талибани су се спремали за офанзиву, па су у месецима које су претходиле нападу, како је јавила агенција Ројтерс, убили најмање седам пилота авганистанског ратног ваздухопловства.

Американци су ова убиства одмах повезали са настојањем талибана да на неки начин повећају шансе за успех будуће офанзиве, настојећи да истовремено деморалишу и онеспособе ратно ваздухопловство.

Истовремено, Бајденова администрација је закључила да даљи ангажман у Авганистану не би променио след догађаја, па је закључено да је најбоље да се што пре повуку из те државе.

Дрога, неписменост, корупција и сарадња са талибанима 

Таква процена заснована је, делом, и на закључцима извештаја према којима је авганистанска војска унапред осуђена на пораз у евентуалном сукобу са талибанима због стравичне корупције, високог процента неписмених међу регрутима, крађа из арсенала и складишта, те недостатка дисциплине.

Тек 2011. године, Американци су регрутима авганистанске војске увели обавезан програм описмењавања, рачунајући, како се касније испоставило преамбициозно, да ће број писмених у оружаним снагама за пар година достићи 50 одсто.

Истовремено, специјалном истрагом активности авганистанских оружаних снага утврђено је да најмање 50 припадника ових снага редовно употребљава дрогу, али да би тај проценат могао да буде и читавих 75 одсто.

У различитим извештајима, наводило се да су припадници авганистанске војске, често блиско сарађивали са талибанима, или пак бежали са места сукоба, односећи муницију и оружје.

Озбиљан проблем и дезертери – сваки четврти регрут "нестао" током обуке 

Током протеклих 20 година, озбиљан проблем су представљали и дезертери, па је до средине 2015. године, према извештају америчког министарства одбране, сваки четврти регрут једноставно нестао током обуке, односно око 2.000 људи месечно. У годинама које су следиле, тај проблем се само прудубљивао док, на концу, није постало јасно да авганистанске снаге безбедности годишње губе и до 42 одсто снага.

Додатни негативан елемент у већ прилично суморној скици стања у авганистанској војсци представљала је и чињеница да војници, једноставно, нису мислили да је вредно борити се за владу Ашрафа Ганија.

Њујорк тајмс је, током протекле седмице, извештавао да на линији фронта око Кандахара, војници и полицајци нису имали довољно хране, па се њихова линија одбране просто распала под притиском талибана, у чије су руке доспели јуришни хеликоптери и оклопна возила.

Б-52 и Ф-22 у борби против производње опијума

Додатну отежавајућу околност покушајима да се обуздају радикални исламисти представља чињеница да је производња опијума у првих шест година америчке окупације, са 180 порасла на 8.000 тона годишње, чиме су талибани суштински били у стању да финансирају своје операције и придобијају нове регруте.

До 2015. године, мак је у Авганистану био засејан на 500.000 хектара, па су корумпирани званичници преузели талибанску формулу и пољопривредницима који су гајили мак, наметнули незваничан порез од 15 одсто. Две године касније, производња сировог опијума достигла је 9.000 тона. 

Администрација Доналда Трампа је у борбу против опијума увела бомбардере Б-52 и вишенаменске борбене авионе Ф-22, у чијим је акцијама уништено 10 од укупно 500 лабораторија за прераду сировог опијума.

Амерички рат "на кредит" – колико је коштала интервенција у Авганистану

Америка је за 20 година на рат у Авганистану потрошила више од 1.000 милијарди долара. Страдало је више од 150.000 људи, од којих су 2.300 војници оружаних снага САД.

Америчко министарство одбране тврди да је током рата у Авганистану потрошено 778 милијарди долара, али та бројка не укључује амбициозне програме обнове Авганистана у које су америчка агенција за међународни развој, USAID и остале сличне организације улупали још најмање 44 милијарде долара.

Такође, бројка коју је као цену рата представило министарство одбране не укључује трошкове које су америчке снаге имале у Пакистану.

Истраживање Универзитета "Браун", пак, нуди озбиљнији пресек трошкова, према којем је Вашингтон за 20 година ратовања у Авганистану потрошио 978 милијарди долара.

Американци су у Авганистану ратовали "на кредит", па је Њујорк тајмс пре неколико година проценио да ће чак 600 милијарди долара бити потрошено на камате зајмодавцима до 2023. године.

Страдало више од 60.000 авганистанских војника

Током двадест година сукоба, у Авганистану је убијено 2.300 Американаца, док их је више од 20.000 рањено.

Власти у Кабулу тврде да је страдало и око 45.000 припадника авганистанских оружаних снага, али су независне процене много црње и према њима је у тој држави страдало око 64.000 војника и полицајаца.

Мисија УН у Авганистану, УНАМА, процењује да је страдало и око 110.000 цивила, али се тај број односи на период од 2009. године, од када се води званична евиденција.