Уз помоћ "ловаца на исламисте" смењен имам аустријске војске Сијамхоџић

Средином 2015, аустријска влада (Министарство одбране) и Исламска верска заједница су потписале уговор о ангажовању војног имама за потребе аустријске војске.

Од првог јула те године, Исламска верска заједница је за спиритуалног повереника муслиманских регрута именовала Абдулмеџида Сијамхоџића, пореклом из Босне.

Сијамхоџић је имао први велики државни наступ у октобру 2015, на свечаностима поводом Дана Републике, такође и 2016. године.

Дан Републике је највећи државни празник у Аустрији, обележава моменат кад су Руси отишли 1955, и слави се 26. октобра, дакле у понедељак, већ шездесет пети пут. На тај дан аустријска војска обично извезе сву атрактивнију механизацију коју има и паркира је између Хофбурга, Трга Хероја и Бургтеатра.

Док у позадини млади регрути свечано полажу заклетву, грађанство се пење по оклопним Пандур транспортерима и прави селфије, а деца се забављају кад препознају велике играчке из своје собе.

Укратко, Дан Републике је парадигма беневолентне војске у стабилној демократији ван НАТО савеза. Празник је састављен од разноврсних елемената, као што су симболи традиције и националног поноса, представа да безбедност има и забавну страну, уз наравно, врбовање за војну професију у границама доброг укуса.

Пет година је Сијамхоџић био службени део тог највишег државног перформанса у Аустрији, држао говоре младим регрутима. У понедељак га неће бити на бечком Тргу хероја, јер га је министарка војске Клаудија Танер отпустила пре два дана.

За оне који воле прецизну формулацију: Није га отпустила, него је поручила Исламској верској заједници да га она сместа отпусти, јер што се државе тиче, Сијамхоџић више не може да даје духовну подршку аустријским војницима муслиманске вероисповести.

"У аустријској војсци нема места за политички ислам!Зато захтевам од Исламске верске заједнице - у смислу будуће сарадње - да повуче имама Сијамхоџића и замени га новим, јер ми с њим прекидамо сарадњу на лицу места. Хитно смо покренули процес провере. Ако се оптужбе учврсте, предузећемо даље мере. Немам никакво разумевање за такво понашање и ја то нећу да трпим", изјавила је министарка Танер.

Ирфан Пеци, ловац на исламисте: "Сијамхоџић шири џихадистичку пропаганду"

Речено универзалним војним речником, Сијамхоџић је отпуштен због нечасног понашања, даље консеквенце нису искључене.

Почело је све са видеом који је крајем прошле седмице, отприлике недељу дана пре Дана Републике, објавио Ирфан Пеци, рођен у Санџаку, у Србији 1989. године, а одрастао у Баварској, област Регенсбург.

У полусатном видеу, Пеци је набројао све преступе сад већ бившег аустријског војног имама. Они се могу сместити у три групе: ширење пропагандног џихадистичког материјала, непримерене политичке изјаве о приликама на Балкану и подгревање националне мржње у Босни.

Пеци је професионални ловац на исламисте. Тако се назвао у паралели на Симона Визентала, који је у медијима био лапидарно познат као "ловац на нацисте".

"Ловац на исламисте" (Islamistenjäger) је наслов Пецијеве странице на Фејсбуку, а тако наступа и на Јутјубу.

Каријеру је Ирфан Пеци почео "из бранше", као исламиста. Ал-Каида је рано препознала његов медијски таленат, језичку надареност, сигурност пред камером и поставила га да води медијски информативни центар за Европу.

Са 19 година је Пеци ухапшен и стрпан у немачки затвор. У затвору је променио страну и почео да ради за немачку Службу за заштиту уставног поретка. Постао је службени ловац на исламисте, undercover informant.

Немачки заштитари устава су Пеција вратили у немачко-аустријску исламистичку сцену као информанта. Кад га је савезни државни тужилац позвао за крунског сведока у једном исламистичком процесу, било је готово са Пецијевим undercover статусом.

Позвао га, или му помогао да се извуче; спасио га или га још више угрозио. Свеједно, од кад је "проваљен", Пеци делује у простору између истраживачког новинарства и приватне обавештајне агенције - ради тајно, објављује јавно. Некад, као сада, само посложи оно што сви могу да виде на друштвеним мрежама.

Временска линија која је министарку Танер довела до тога да у службену изјаву убаци љутити лични додатак "ја то нећу да трпим" је следећа: (1) На почетку прошле седмице, Пеци објављује видео. (2) аустријска војна контраобавештајна служба одмах реагује на видео и прослеђује информације Министарству војске. (3) Министарство војске у четвртак отпушта Сијамхоџића. (4) Исламска верска заједница у петак саопштава да је она "врло иритирана" развојем догађаја, те да је Сијамхоџићу све намештено.

Сијамхоџић о генералу Дудаковићу: "Једна реч, Херој"

Реакција исламске верске заједнице о "намештаљки" је тешко схватљива, с обзиром на то да се Пеци не позива на тајне, специјалистичке или било које тешко доступне информације, већ само слаже прилоге које је Сијамхоџић последњих неколико година стављао на своју личну Фејсбук страницу.

Како је временски распон прилога велики, Сијамхоџићева страница је морала да буде хакована у просеку једном седмично, да би његово објашњење о намештаљки имало смисла. Сваких седам дана, неко му на Фејсбук убаци непримерени садржај, који он технички не зна да избрише.

На пример, шта је све Сијамхоџић стављао на своју страницу?

О Атифу Дудаковићу, 27.априла 2018: "једна ријеч Херој, а јача од свих душмана на земаљској кугли".

Проблем није само та реченица, него њен тренутак и однос према паралелним збивањима у Босни. У априлу 2018. полиција је ухапсила Атифа Дудаковића и још 12 особа, због основане сумње да су починили ратне злочине против цивилног становништва, углавном српског, да су мучили и убијали ратне заробљенике, рушили цркве, палили села и слично.

Иако се случај Дудаковић ослањао на више од стотину интервјуа, оригиналног видео-материјала и форензичких извештаја, у Срајеву су тада одржани широки скупови подршке бившем генералу, где су се носили натписи "Херој, а не злочинац!".

Сијамхоџић има само речи похвале за Алмира Капића, салафистичког проповедника који често наступа у Исламском културном центру у Грацу, а у интервјуима (бечки Стандард) тражи казне за "отпаднике" од муслиманске вере.

Даље, Сијамхоџић на својој Фејсбук странци објављује слике босанских џихадиста с поруком "Текбир у души, пушка у руци" (Текбир = Алаху Акбар).

У марту 2016. је Сијамхоџић објавио фотомонтажу на којој се виде Милошевић и Караџић у нацистичким униформама како комадају Босну. О.К, коментарише Пеци, они су бивши, то још и пролази као виц из старих времена смешан за једну страну. Али иза њих се види и председник Србије, тада владе Александар Вучић, такође у нацистичкој униформи.

Да ли аустријски војни имам сме да објављује такве прилоге о активном политичару једне државе с којом Беч има добре односе, пита се Пеци. Више пута у току филма Пеци додаје "замислите да тако нешто, само обрнутог предзнака, објаве православни или католички поп с било којом функцијом у аустријским државним структурама". Како би се онда викало у држави и медијима!

Даље, у интервјуу за аустријски дневник је Сијамхоџић пре годину и нешто дао интервју где је објаснио да кад муслимани подижу кажипрст, "то није џихадистички поздрав, већ традиционални муслимански поздрав".

То је апсолутна глупост, каже Пеци. Подигнути кажипрст јесте некад био неутрални муслимански симбол, исто онако као што је нацистичка "свастика" некад била будистички симбол за срећу. Пеци: 'Ајде нек' данас неко у Аустрији или Немачкој изађе са "свастиком" на застави и онда полицији каже, ја управо прешао на будизам!

Када данас млади муслимани у Европи дижу кажипрст у поздрав, они га користе као џихадистички знак, и тачка, каже Пеци. То је јасно свакоме, осим службеном аустријском војном имаму...

Уз то, Сијамхоџић "подгрева старе конфликте у Босни", тврди Пеци. У марту прошле године је имам на својој страници објавио/пренео реченицу о некој годишњици "кад нас комшије Срби попалише".

Да ли је Фејсбук приватна или јавна платформа?

Случај Сијамхоџић је тек отворен. Како ствари тренутно изгледају, он није починио кривично дело, само водио пропаганду. Користио се неетичним средствима, "обрађивао" је омладину паралелним сетом вредности, опструисао интеграцију, изневерио поверење државе, осрамотио Министарство војске и генерално учинио лошу услугу Исламској верској заједници.

Квалификација "генерално" у односу на Исламску верску заједницу се односи на чињеницу да њен председник, Имит Вурал, и даље брани Сијамхоџића и руши ауторитиет Пеција као "самопрозваног ловца на исламисте".

Бесмислено, јер Пеци наравно јесте "самопрозван", утолико што му у радној књижици сигурно не пише "ловац на исламисте", али му биографија свакако даје разумну дозу поузданости. 

Из Вураловог саопштења прошлог петка је јасно да, иако је временска подударност апсолутна, аустријска Војна контраобавештајна служба није кренула у акцију тек на основу Јутјуб прилога Ирфана Пеција, већ је информације скупљала "из више извора".

Истина или не, Контраобавештајна нешто мора да каже да би објаснила шта јечекала до сада. И да ли је уопште чекала.

"Никад нисам приметио радикалне исламске тенденције међу муслиманским регрутима", рекао је Сијамхоџић у једном од првих интервјуа за аустријске медије након што је 2015. постављен на место војног имама.

"Никад нисам приметио радикалне исламске тенденције код Сијамхоџића", рекао је Вурал прошлог петка.

Сад би јавност требало да каже "никад нисмо приметили радикалне исламске тенденције код Имита Вурала", али с те стране се ћути.

По професији адвокат, по пореклу Курд из Турске, по идеологији близак турском покрету Мили Герис ("Национални поглед"), Вурал је преузео председање Исламском верском заједницом пре две године.

Вурал има висок праг на дефиницију политичког ислама, низак праг на критике и радо улази у обрачуне на јавној сцени. На пример прошле године, кад је пред Уставним судом најавио тужбу против аустријске државе јер је Парламент забранио ношење мараме у основним школама.

У том простору у коме нико ништа није видео, или прећутао шта је видео, бије се главна битка за сигурност државе и друштва. Последњи годишњи извештај аустријске Службе за заштиту уставног поретка наводи радикални ислам, било као увезени (џхихадистички, мигрантски), или као домаћи (потомци увезеног, друга, трећа, четврта генерација, конвертити), као највећу претњу за националну безбедност.

Тек после исламиста долазе десни радикали, па лева анархо-сцена. Извештај се односи на 2018. годину. Нови, за 2019, се очекује касније ове јесени.

Војна и Вера

По конфесијама, у Аустрији живи пет милиона католика, 780.000 православних верника, 700.000 муслимана и близу 300.000 протестаната. Остало су Алевити (60.000), Будисти (30.000), Јеховини сведоци (20.000), Хинду (11.000), Сики (9.000) и Јевреји (8.000).

Док се у случају муслиманског душебрижника Министарство одбране углавном позивало на историјску традицију (код: окупација Босне 1878. и анексија 1908. године), код православних је било пресудно то што су актуелно друга по величини конфесија у Аустрији.

Православни викар/душебрижник за аустријску војску је именован још 2011. То је данас као и онда Александер Лапин, рођен у Прагу, пореклом Рус, свештеник Православне цркве за Чешку и Словачку. То је мала црква на нивоу метрополије, без патријархата.

Упитан на телефону да ли има коментар на демисију свог муслиманског колеге, Лапин је праснуо у смех. Немам, на крају ми је рекао. Дођите у недељу у цркву да вам објасним. Још боље у српску цркву, и они знају о чему се ради.