Шест ствари које треба да знате о Нагорно-Карабаху

Шта је Нагорно-Карабах

Нагорно-Карабах је територија на јужном Кавказу, међународно призната као део Азербејџана, али већином њоме управља Република Артсах (раније названа Република Нагорно-Карабах). Азербејџан није вршио политичку власт над том облашћу од 1988. године.

Од завршетка сукоба 1994. године, представници власти Јерменије и Азербејџана одржавали су, уз повремене оружане чарке, мировне преговоре уз међународно посредовање.

Корени сукоба

Сукоб Јерменије и Азербејџана око Нагорно-Карабаха вуче корене из одлука које су донете током совјетизације Закавказја. После бољшевичке окупације Азербејџана, Јерменије и Грузије, совјетске власти су обећале да ће доделити Карабах Јерменији, заједно са Нахчиваном и Зангезуром (појас земље који раздваја Нахчиван од Карабаха).

Међутим, како би смирио амбиције Турске, Совјетски Савез је пристао на поделу под којом ће Зангезур пасти под контролу Јерменије, док ће Карабах и Нахчиван бити под контролом Азербејџана. Као резултат те одлуке Аутономна област Нагорно-Карабах је основана у саставу ССР Азербејџана 7. јула 1923. године.

Увертира у рат

Како се ближио распад Совјетског Савеза крајем 1980-их и почетком 1990-их, поново се поставило питање статуса Нагорно-Карабаха.

Оптужујући владу ССР Азербејџана да је спровела присилну азерификацију региона, већинско јерменско становништво је, уз подршку ССР Јерменије, покренуло покрет за прелазак аутономне области под њихову територију.

Границе области повучене су тако да укључују јерменска села и да искључе што је више могуће азербејџанска села. У августу 1987. године, карабашки Јермени послали су Москви петицију за унију са Јерменијом са десетинама хиљада потписа.

Пошто је Москва одбила захтеве Јермена, 22. фебруара 1988. године дошло је до првог директног сукоба у којем су страдала два Азербејџанца и 50 јерменских сељака.

Рат

Децембра 1991. године, на референдуму који су бојкотовали локални Азербејџанци, Јермени у Нагорно-Карабаху одобрили су стварање независне државе. Одмах потом започели су оружани сукоби између Азербејџана на чију страну је стала Турска и Нагорно-Карабаха који је добио директну подршку Јерменије.

Примирје

До маја 1994. Јермени су контролисали 14 одсто територије Азербејџана. У тој фази, азербејџанска влада је први пут током сукоба препознала Нагорно-Карабах као трећу страну у рату и започела директне преговоре са властима Карабаха. Као резултат, примирје је постигнуто 12. маја 1994. године уз посредовање Русије.

Сталне тензије и оружани инциденти

Упркос примирју, забележени су бројни оружани инициденти између јерменских и азербејџанских војника. Генерална скупштина УН је 2008. усвојила Резолуцију којом "захтева тренутно, потпуно и безусловно повлачење свих јерменских снага са свих окупираних територија Азербејџанске Републике".

Почетком априла 2016. године азербејџанске и јерменске снаге поново су се сукобиле на линији разграничења. Јерменско Министарство одбране тврдило је да је Азербејџан започео офанзиву за заузимање Нагорно-Карабаха. Током борби убијено је најмање 30 војника – 12 на страни Азербејџана, а осталих 18 на јерменској.

Бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић каже за РТС да најновија ескалација сукоба може захватити цео регион и да је јавност Јерменије и Азербејџана месецима припремана за рат у Нагорно-Карабаху.