Почеле политичке игре у Јапану – да ли је угрожена фотеља премијера Абеа

Јапански премијер Шинзо Абе данас је у болници Универзитета Кејо у Токију обавио преглед желуца и пробавног тракта, који је он описао као продужетак прегледа од прошле недеље.

Прошлонедељни седмочасовни боравак премијера у истој болници био је званично окарактерисан као рутински пропратни преглед, препоручен током ранијег систематског прегледа.

Упркос тим умирујућим тоновима и чињеници да премијер није био хоспитализован, те његове посете болници у земљи изазивају бројне спекулације, па и позиве на промену на државном врху. Посебно због тога што је шездесетпетогодишњи Абе већ једном, сада већ давне 2007. године, био присиљен да напусти функцију председника Владе из здравствених разлога.

Поједини медији у Јапану, наиме, јављају да је прави разлог посета болници то што премијер болује од хроничне упале црева и што је био присиљен да прими терапију.

Док поједини аналитичари најављују да је поред смене на кормилу државе могућа и варијанта у којој би премијер Абе узео одмор за опоравак и прикупљање снаге, он сам данас је изјавио да се враћа дужностима.

Премијер стабилности

Премијер Абе управо је почетком ове недеље оборио јапански рекорд у дужини непрекидног председавања Влади, који је до тада држао Ејсаку Сато, премијер који се на челу државне администрације налазио од 1964. до 1972. године.

Наиме, Абе је на челу Владе, од свог другог ступања на функцију у децембру 2012. године, провео 2.799 дана.

Абе је управљао кормилом Владе и 2006. и 2007. године, када се због проблема са пробавним трактом и потребе за лечењем изненада повукао са дужности.

Од поновног ступања на функцију крајем 2012. године, он је унео стабилност у јапанску политику, јер су се до његовог другог именовања пет година заредом председници влада мењали као на филмској траци – сваке године други.

Под његовом управом, владајућа Либерално-демократска партија (ЛДП) победила је на чак пет парламентарних избора.

Време за одлазак?

Међутим, то дуго време које је провео на функцији управо је један од важних фактора због којег би многи сада желели да му виде леђа.

С обзиром на то да је Јапан стекао право да организује летње Олимпијске игре 2020. на састанку Међународног олимпијског комитета у Буенос Ајресу 2013. године, непосредно након ступања Абеа на функцију, у земљи је, може се рећи, постојало и очекивање да би он, природно, могао или требало да напусти функцију управо након одржавања тих игара у августу ове године.

Многе од политика његове владе, као што су либерализација визног режима за стране туристе, нарочито оне из азијских земаља у развоју, или улагања у инфраструктуру и напредне технологије (попут роботике и аутоматизованих возила) чији су разни плодови требали да буду представљени светској јавности управо уочи или током олимпијаде, и јесу биле планиране и спровођене са највећим светским спортским догађајем на уму.

Време друге Абеове владе, дакле, требало је да буде период видног опоравка привреде од последица светске финансијске кризе из 2008. и нуклеарне несреће у Фукушими 2011. и доба економског раста, а врхунац тог опоравка је требало да буде успешно одржавање летње олимпијаде 2020. 

Међутим, одлагање олимпијаде и нови епидемиолошки и економски изазови које је донео коронавирус сада део политичког естаблишмента наводе на помисао да је почело ново доба – доба кризе и несигурности – у којем је потребно другачије руковођење државом и лидер који поседује довољну енергију за огромни посао који предстоји.

Други талас коронавируса знатно оборио популарност Владе 

Такође, мада је у првим месецима епидемије корнавируса његов кабинет уживао велику подршку због релативно малог броја оболелих у односу на друге земље, попут Италије, Шпаније и САД, други, већи талас епидемије, знатно је оборио популарност Владе, којој се највише пребацује то што никада на целој територији није спровела униформне епидемиолошке мере, већ је борбу против вируса препустила локалним управама.

Притом, јавили су се бројни конкретни проблеми, као лоша организација и кашњења у вези са тестирањима или феномен у којем су неки угоститељски објекти затварани у складу с препорукама централне и локалних влада, док су други из исте области настављали да раде, јер није било казни које би их присилиле на затварање.

Незадовољство грађана нарочито је изазвао асинхрони план Владе да новцем пореских платиша субвенционише део трошкова за путовање и одмор домаћих туриста унутар земље како би спасла хотелијерство и транспортне компаније, који је почео да се спроводи управо у тренутку када је број заражених почео да достиже рекордне нивое.

Иако је његова политика дала резултате у подупирању финансијског тржишта и подизању потрошње, постоје и критике да премијер Абе заправо никада није успео у настојању да заустави дугогодишњу дефлацију и спроведе структурне реформе у привреди које би омогућиле раст реалне економије.

Ипак, треба рећи да је, ради стимулације посустале економије, премијер Абе покренуо мноштво реформи које претходне владе нису имале храбрости да спроведу. Реч је о драстичној либерализацији визног режима захваљујући којој је број страних туриста скочио са осам на преко 32 милиона годишње, отварању државе за увоз нискостручне стране радне снаге.

Такође, значајно је скраћен прековремени рад, продужено породиљско одсуство и уведене друге повољности које су олакшале веће укључивање жена на тржиште рада и чак омогућиле пензионерима који то желе да се (делимично) реактивирају. 

Захваљујући тим мерама, бољитак су нарочито осетили туризам, саобраћај, али и ратарство, рибарство и прехрамбена индустрија, који су због старења становништва и смањивања радно способне популације трпеле велики недостатак радне снаге.

У Токију већ су отпочеле политичке игре попут прављења фракцијских коалиција које стоје иза одређених кандидата. Наредних неколико недеља ће показати да ли ће Абе имати снаге да се одупре тим притисцима и сачува своју позицију бар до олимпијаде следеће године.