У чему лежи тајна успеха Реџепа Тајипа Ердогана?

Актуелни председник Турске Реџеп Тајип Ердоган први пут ће сутра положити заклетву као председник у новом политичком систему који шефу државе даје пуну извршну власт. Церемонији Ердогановог полагања заклетве присуствоваће, како се очекује, 22 председника, 28 премијера и председника парламената.

Откако је дошао на власт 2003. године, турски председник Реџеп Тајип Ердоган именовао је сваку фазу током консолидације своје власти – прво је себе називао шегртом, потом калфом, а на крају мајстором.

Уочи јунских избора АП је пренео да Ердоган (64) каже да би га нови петогодишњи мандат унапредио у "великог мајстора" и помогао му да од Турске направи једну од највећих светских сила до 2023. године, када Турска Република обележава 100 година постојања.

Најмоћнији и најполаризујући лидер у историји Турске, како америчка агенција назива Ердогана, тражио је нови мандат на председничким изборима, који би могли да "зацементирају" прелазак Турске са парламентарног на председнички систем, за шта је добио тесну подршку на референдуму прошле године.

Некадашњи амбасадор Србије у Турској Душан Спасојевић је својевремено за Ердогана рекао да је политичар од расе, васпитаван у идејама патријархалног аскетизма и сунитског ислама, човек из народа ретке оштроумности и лидер с великим даром општења са масама и фамилијарности у личном контакту, човек према којем је, у уском избору између љубави и мржње, готово немогуће остати резервисан.

Уз Кемал-пашу Ататурка, који се на челу државе-наследнице Османске империје налазио 15 година, од 1923. до 1938. године, Ердоган несумњиво представља најзначајнију фигуру модерне Турске, пише Спасојевић у књизи "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије".

Ердоган је, наводи Спасојевић, прешао пут од уличног продавца ђеврека у сиромашној истанбулској четврти Касимпаша, преко успешног градоначелника највећег града у Европи и политичког затвореника, до неприкосновеног вође Партије правде и развоја, која годинама влада турском.

На политичкој мапи данашње Европе турског председника је могуће поредити само са два лидера.

Уз немачку канцеларку Ангелу Меркел и руског председника Владимира Путина, у новом миленијуму једино Ердоган суверено влада земљом која, захваљујући својој величини, броју становника, геостратешком положају, историји и традицији, има потенцијал да утиче на збивања ван сопствених граница.

За разлику од Путина и Меркелове, који су на свој пут до трона кренули из дубоко укорењених естаблишмената Русије и Немачке, вођа турских конзервативаца потекао је из миљеа који је претходних 80 година представљао прогањану маргину турског друштва.

За разлику од руског председника, који је од свог претходника на тацни добио прерогативе апсолутне власти, и немачке канцеларке, која је наследила све механизме једног добро устројеног система, Тајип Ердоган је у новембру 2002. преузео кормило климавог брода, чија је читава посада током првог мандата радила све да новог капетана онемогући у намери да турску лађу усмери у правцу за који је добио мандат од народа.

Прве године владавине харизматичног Ердогана и његове партије, чврсто укорењене у исламистичкој идеологији, протекле су у сталном одмеравању снага са бастионима секуларизма који су их окруживали са свих страна.

Насупрот Ердогану нису се нашли само друга по снази армија НАТО-а, читава администрација и правосуђе, већ и традиционално секуларна штампа и њени власници, оличени у неколицини најбогатијих турских породица.

Као у каквој шаховској симултанци, наводи Спасојевић, одважни и лукави Ердоган, попут Макијавелијевог "лава и лисице", једне је привукао на своју страну, а друге, без милости, до ногу потукао.

У успостављању апсолутне власти у Турској, Ердоган је истовремено успостављао невероватна савезништва – са Европском унијом у претпочињавању свемоћних турских оружаних снага, са утицајним исламским верским покретом имама из Пенсилваније, Фетхулаха Гулена, у успостављању контроле над правосуђем и полицијом, са дубоко укорењеним турским национализмом у овладавању масама.

Тајна успеха сваког владаоца лежи у одабиру компетентних и лојалних сарадника, те постизању и деоби благостања са својим поданицима. Ердоган је у великој мери успео и у једном и у другом.

Да срећа прати храбре сликовито говори и његов пример.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 15. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње