Британски референдум – изазов за Европу

Старе чланице Европске уније такође наводе да у случају Брегзита (победе заговорника изласка Британије из ЕУ) Уједињено Краљевство губи све повластице и права и бива потпуно искључено из Уније. Истичу да то мора да буде и кључна порука некима, нарочито на истоку ЕУ, који размишљају о враћању овлашћења из институција Уније поново у националне равни.

Велика Британија ће у том случају морати поново да с ЕУ преговара о природи економских и других веза и постати "страна трећа земља" за, у том случају, поново европску двадесетседморицу.

Могуће је да се, али уз темељне и дуге преговоре, нађе модел сарадње Британије и Уније, по узору на везе које ЕУ има с групом Норвешка, Исланд, Лихтенштајн, односно са Швајцарском или земљама ЕФТА.

Опште су процене економских и финансијских аналитичара да ће вредност британске фунте осетно пасти, део капитала и компанија прећи с Острва у ЕУ или другде, а остаје да се види хоће ли Шкотланђани такође расписати референдум о изласку из Велике Британије и укључивању у Европску унију и, како кажу шкотске политичке вође, напустити фунту и укључити се у евро.

Председник Европског савета Доналд Туск мисли да би излазак Велике Британије из ЕУ био ударац и почетак распада ЕУ и целог Запада, али већина у Унији тако не мисли, иако сви кажу да се, чак и да Британци остану, Унија мора преустројити и поново утврдити, учврстити своје циљеве, установе и механизме одлучивања.

Харизматични француски министар економије Емануел Макрон подвлачи да ће после британског референдума "наш изазов бити двојак: избећи заразу 'Брегзита' и одмах покренути динамику новог позитивног пројекта Европе".

Земљотрес који је изазвао британски референдум је добрим делом и последица нарочито још увек непревазиђене економско-финансијске и избегличке кризе, јачања крајње десничарских и опасних популистичких, па и неонацистичких снага.

Могуће је да богатије и превасходно "старе" чланице ЕУ закључе да се стабилност и нови економско-социјални замах може наћи само ако се још више удруже они који су у стању и желе да оснаже даљу европску интеграцију.

Али за то ће бити потребно времена и врло опипљиви резултати да би се у "светлу европску будућност" убедили све суревњивији грађани ЕУ, који су тешко разочарани и неолибералним моделом прерасподеле богатства највише у руке и касе богатих и владавином тржишта и банака науштрб "реалне економије" и отварања радних места.

Бивши француски председник и виђени кандидат за председничке изборе у Француској 2017. Никола Саркози је после разговора с канцеларком Ангелом Меркел и кључним немачким званичницима изјавио да су он и канцеларка Меркел за то да се "изгради нови споразум о ЕУ да би се спасла Европа".

Избори ће идуће године бити одржани и у Немачкој, а Саркози каже да је сад нужна "нова француско-немачка иницијатива" и тврди да је "Ангела Меркел спремна".

Објашњава да би нови темељни акт ЕУ значио да се успостави "евро-Шенген", Европски монетарни фонд и политике и установе ЕУ које би биле снажно усредсређене на приоритетне досијее и циљеве.

Против изласка Велике Британије из ЕУ је и званични Вашингтон, а у осврту америчког листа Волстрит џорнал се наводи да је "слободна и напредна Европа у интересу Америке", која мисли да је зато најбоље да Британија буде део ЕУ да би се успоставила равнотежа Немачкој и Француској".