Антиамерички протести на Окинави споредна тема за јапанске медије

У недељу 19. јуна на јужном јапанском острву Окинави одржан је велики народни протест против присуства америчке војске у којем је, по процени организатора, учествовало око 65.000 људи.

Протест је почео с помени и минутом ћутања за душу двадесетогодишње окинављанке Рине Шимабукуро, коју је у априлу брутално силовао и усмртио бивши маринац, сада цивил на служби у војсци САД Кенет Франклин Шинзато.

И док су извештаји о великом скупу на којем је захтеван одлазак бројних америчких трупа с тог стратешки важног острва у западном Пацифику брзо нашли пут у ударне вести попут Јуроњуза и Би-Би-Си Азија још за време његовог трајања, јапанске телевизије не само што нису директно преносиле тај догађај, већ су медији у тој земљи, осим неколико сајтова, већином остали неми о њему све до касно увече, пред поноћ.

Уместо извештаја о протесту на Окинави, ТВ гледаоци у другим деловима Јапана су цео дан слушали најновије детаље о корупционашком скандалу и оставци гувернера Токија, о јутарњој ТВ дебати премијера Шинзо Абеа и опозиционих лидера, новом рекорду најпознатијег јапанског бејзбол играча Ићира Сузукија, али и о супротстављеним ставовима грађана Велике Британије који ће ускоро гласати на референдуму о останку у Европској Унији и забрани учешћа за руске атлетичаре на Олимпијским играма у Бразилу.

Велика вест у иностранству, запостављена у Јапану

Док су страни медији протест становника и локалне владе Окинаве против присуства америчких маринаца брзо пренели као битну коцкицу у геополитичком мозаику источне Азије, где Јапан и САД последњих година настоје да ојачају војни савез како би ограничили ширење кинеског утицаја на Тихи океан и супротставили се оном што они виде као безбедносну претњу из Северне Кореје, домаћи јапански медији споро су и готово успутно пренели извештаје са Окинаве.

Можда је то зато што су већ пуно извештавали о самом злочину који послужио као окидач за те протесте, као и што су то слични протести, уз учешће још већега броја људи, били виђени на Окинави 1996. и 2012. године, али нису довели до битније промене у војно-политичком статусу тог острва и квалитету живота његових становника који се дуги низ година жале на опасност од убистава, силовања, пљачки и саобраћајних несрећа које проузрокују амерички војници.

Ипак, разлоге за устезање у извештавању реалистичније је тражити у чињеници да је законско и физичко јачање војног савеза са Вашингтоном један од најважнијих пројеката владајуће коалиције Либерално-демократске партије и странке Комеито, а Окинава, острво на којем се стационира лавовски део америчких снага у Пацифику, изузетно битно карика у том пројекту. Владајућа коалиција, упркос немалом противљењу грађана јачању војног савеза са САД и отпору јавности према употреби нуклеарне енергије, и даље ужива убедљиво највећу популарност и има велику већину у националном парламенту, пре свега захваљујући својој економској политици и јаким везама са крупним капиталом. 

Протест на Окинави за њу је трн у оку, који омета деловање и даље јачање америчких и јапанских војних ефектива на Окинави, у чијој зони одговорности се налази Источно кинеско море које је поприште територијалног спора између Јапана и Кине и надметања те две државе за контролу над морским пространствима и природним ресурсима попут нафте, природног гаса и рибе.

"Непокретни носач авиона"

Окинава, острво са 1,2 милиона становника, око којег је 1944. године вођена једна од навећих битака у историји човечанства, након рата је укључено у састав САД. Острво је 1972. године враћено Јапану, али је остало крцато америчким војним инсталацијама.

Окинава чини само нешто више од пола посто укупне територије Јапана, али је на њој стационирана половина од близу 50.000 људи из америчког контингента у тој земљи. Америчке базе прекривају чак 18 одсто територије тог острва од 1.200 квадратних километара, због чега се оно често описује као "непокретни носач авиона".

То острво, које се налази близу Тајвана и кинеске обале, има огроман стратешки значај за САД и Јапан. Оно омогућава праћење целокупног поморског и ваздушног саобраћаја у источној Азији, покрета кинеске војске и евентуалну одбрану Тајвана од инвазије с континента, те представља одскочну даску за америчке операције у југоисточној Азији и Јужном кинеском мору.

Међутим, становници Окинаве, осим оних који имају директну економску корист од присуства америчких маринаца, масовно деценијама траже смањење америчког присуства и прекид даље изградње војних инсталација на њиховом острву.

Најновији инцидент, убиство младе Шимабукуро у априлу, навео их је да на народном протесту у недељу гласно затраже још више - потпуни одлазак америчких трупа са њиховог идиличног, тропског острва.

Међутим, упоредо с растом кинеске економске и војне моћи и пребацивањем стуба америчке спољне политике са Блиског истока на Пацифик, стратешки значај Окинаве је порастао - она је апсолутно неопходна за ефикасно деловање америчке војне машинерије у западном Тихом океану, у којем се обавија економска размена између највећих економија света - САД, Кине и Јапана.

Зато се, на жалост, чини да ће вапај народа с Окинаве још дуго остати неуслишен, а извештавање са Окинаве донекле зауздано.