"Дојче веле": Развод ЕУ и Британије дуг и мучан

У Европској комисији, како наводи Дојче веле, ради око 1.200 британских грађана, а у случају напуштања Уније само мали број њих би одмах морао да напусти своје позиције, као што су генерални директори или европски комесар за тржиште капитала Џонатан Хил.

Одмах би отишле и британске судије Европског суда и шеф полицијске службе Европола Роб Вејнрајт, док би остали могли да наставе да раде јер су радни уговори потписивани с појединцима, а не са државом Великом Британијом, поручују у надлежном синдикату.

Јанис Еманулидис, из Центра за европску политику, оцењује да би излазак из ЕУ, ипак, био лоша вест за све са британским пасошем.

"Додуше, могао би да се нађе начин да службеници даље раде, али ће се, поготово млади, питати да ли желе да раде у ЕУ, где њихова земља више није заступљена и шта би то значило за њихове каријере", рекао је он.

Поводом гласина у, како тврди немачки медиј, ходницима Европске комисије да би, у случају Брегзита, Лондону одмах било одузето право гласа, Еманулидис је рекао да би Британија до коначног иступања имала право гласа истичући, међутим, да је много тога нејасно.

"Ово још никада нисмо имали. Идемо у неистражене воде и постоји велики број упитника", оценио је Еманулидис.

Међутим, како је рекао, преосталих 27 чланица ЕУ не би било нимало попустљиво према Уједињеном Краљевству у случају Брегзита, а непознато је и какав би био однос ЕУ и њене евентуално бивше чланице.

"Биће то дуг и напоран процес за који не знамо ни колико би трајао. Неће бити баш пријатељске атмосфере", истакао је Еманоулидис.

Кофере би, додаје Дојче веле, превентивно већ могло да спакује и 73 посланика Европског парламента који долазе из Уједињеног Краљевства.

Посланица из редова лабуриста Гленис Вилмот, међутим, верује да би могла да остане скоро до краја тренутног сазива парламента 2019. године јер ће, како наводи, проћи неколико година док се не испреговарају модалитети иступања Британије из ЕУ.

"Полазим од тога да можемо остати до краја мандата, дакле до следећих избора за Европски парламент, али о томе нико са нама није причао“, рекла је она.

Уколико грађани Велике Британије изгласају излазак из ЕУ на предстојећем референдуму то ће бити, како је оценила "скок у тамну рупу" додајући да би Британија била јача уколико би наставила сарадњу са ЕУ.

Она, такође, истиче да не зна какав би био однос Уједињеног Краљевства и ЕУ.

"Када говорите с људима који заговарају Брегзит, видите да они немају појма нити предлога за то како би онда изгледао наш однос с Европом. Да ли би, рецимо, било неког споразума о слободној трговини? Да ли бисмо имали статус као Норвешка? Немамо појма шта би се десило", нагласила је Вилмот.

Европска комисија и Савет министара, у којем су заступљене све чланице, држе се принципа да се неће изјашњавати о сценаријима који су могући након 23. јуна, за када је заказан референдум.

Неименовани портпарол рекао је да нема ни плана Б ни модуса како би се преговарало о иступању из ЕУ.

Одговарајући параграф 50 Лисабонског уговора о напуштању ЕУ, како оцењује Дојче веле, "шкрто" наводи да држава чланица своје иступање треба да најави писмено, а онда су предвиђене две године да се испреговарају појединости.

Није јасно да ли би током тог прелазног периода Лондон још имао право гласа у Бриселу, да ли би морао да уплаћује новац у заједнички буџет Уније и да ли би из тог буџета добијао субвенције, оцењује немачки медиј.

Један од перјаница међу заговорницима напуштања ЕУ Најџел Фараж волео би да, како наводи Дојче веле, његова земља и даље слободно тргује с остатком ЕУ, али да не мора више да плаћа у заједнички буџет.

Британија би теоретски могла да се врати споразуму Европске зоне слободне трговине (ЕФТА), чија је чланица била до 1973. када је приступила ЕУ, оцењује немачки медиј.

Чланице ЕФТА сада су само Норвешка, Лихтенштајн, Швајцарска и Исланд које имају слободан приступ тржишту ЕУ, али тамо немају право гласа и морају да плаћају неку врсту чланарине.