Годишњица катастрофе у Чернобиљу

Од последица радијације преминуло је између 200.000 и 400.000 људи, а процењује се да ће у будућности у целом свету преко 270.000 онколошких обољења бити последица Чернобиљске катастофе, преноси Танјуг.

Један од реактора електране "Владимир Илич Лењин" - како се званично зове чернобиљска нуклеарка - експлодирао је 26. априла у 1.24 по локалном времену.

Управо у то време ноћас се на стотине људи са свећама, у мраку, окупило око споменика жртвама катасрофе, а председник Украјине Петро Порошенко је на споменик положио венац, преноси АФП .

Ни данас се не зна тачан број број жртава страдалих од последица зрачења.

Неслужбени извори процењују да је од последица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

На лицу месту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је више од 100.000 људи, а радиоактивни облак је прекрио у данима који су уследили знатан део Европе, са несагледивим последицама.

Радиоактивној прашини били су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Немачка, Шведска, Швајцарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и истоццни део САД.

У извесној мери готово читава Северна хемисфера осетила је последице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као последица чернобиљске катастрофе, налазило се више од два милиона људи.

Међународна организација за заштиту природне средине "Гринпис" је саопштила да је од последица умрло око 200.000 људи, а да ће у будућности у целом свету око 270.000 случајева онколошких обољења бити у вези са утицајем радијације из Чернобиља.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најпре земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Немачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намере да део све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свету после катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим коришћењем и градњом нуклеарних електрана.