Страх трчи на њујоршком маратону

Сједињене Америчке Државе активно, и несвесно, раде на продукцији својих спољних и унутрашњих непријатеља. Та се теза 2001. године завртела у светским медијима и политичким салонима после терористичких напада у Њујорку, у историји уписаних под формулом "9/11".

Сада, после афере НСА са прислушкивањем, која се дан за даном само продубљује а не решава, после загрижене упорности којом се прогања "звиждач" Сноуден, или безбедносне хистерије која је пратила јучерашњи маратон у Њујорку, та теза добија нову димензију - голи страх пред и од будућности.

"Страх трчи на њујоршком маратону - стартни број непознат", коментаришу немачки медији.

Америчке политичке елите су конфузне и изгубљене, оне више не разумеју свет у коме живе и са којим се, у недостатку смислених алтернатива, углавном сукобљавају - тврди канадски професор Бил Дуроди (Royal Roads University, острво Ванкувер) у свом чланку "Рат против терора или потрага за смислом?" ("Wаr on Terror or a Search for Meaning?") управо објављеном у такозваној "Белој књизи" СТАРТ центра при Универзитету Мериленд.

Дуроди, чији се специјалистички поглед фокусира на стратегије којима модерна друштва излазе на крај са ризицима, или како се носе са психолошком представом угрожености и атмосфером "краја цивилизације", покушава у том тексту да "пробуди" Америку и освести је према импликацијама властите политике.

Он формулише пет теза које седе у "зјапећој рупи нашег друштва, тамо где би требало да буду политика и идеологија".

Као прво, тврди Дуроди, онај смисао који је Запад држао заједно добар део 20. века је нестао - тај је смисао доживео врхунску сублимацију у поделама Хладног рата.

С једне стајао је слободни Запад, с друге неслободни Исток, и само је Џејмс Бонд био код куће у оба света - у таквим је условима за Запад било сасвим једноставно да игра на супериорну карту.

"Без снаге уверења која су глобалну Десницу држале уједињеном пред глобалном Левицом, америчке политичке елите су убрзо биле присиљене да покажу како им недостаје било каква позитивна сврха или друштвена визија", пише Дуроди.

Продукција заменских непријатеља 

Неспособна да поднесе властиту победу у Хладном рату, Америка је кренула у продукцију "заменских непријатеља", покушавајући да се врати у претходно стање моралне супериорности.

Та је улога заменског Великог непријатеља сукцесивно припадалала "Контрашима" у Никарагви, генералу Аидиду у Сомалији, Слободану Милошевићу у бившој Југославији, Садаму Хусеину у Ираку, али, "како нико од њих није дошао ни близу војне, материјалне и моралне атрактивности Црвене Армије, нико од њих није ни могао да излечи пољуљану самосвест једне супер силе која се храни монументалном визијом властитих непријатеља".

Друга Дуродијева теза за америчко "несналажење и збуњеност" је када се иза терористичких напада Ал Каиде, њених група, подгрупа, ћелија, усамљених осветника и имитатора пројектује - у смислу психолошког механизма пројекције - нека "идеологија".

Модерни тероризам нема "идеологију", каже Дуроди, њему у потпуности недостаје идеолошка матрица којом "су све досадашње цивилизације белог човека тумачиле свет", модерни тероризам је најобичнији "безумни и разбеснели деструктивац који се храни отпацима нађеним у рушевинама изгубљеног смисла једне кулртуре".

Треће, тврди Дуроди, "Ал Каида и "домаћи нихилисти" расту као паразити на владајућим карикатуралним представама дегенерације Запада као храма конзумеризма, порока и културе (бесмислено) славних и познатих. Бин Ладен је био вођа Ничега, пре него што је, у ери која стоји у ропском односу према целебритy-култури, постао 'култни терориста' нашег времена".

С једне стране, модерни терористи су продукт савремене конфузије, док с друге стране највећој западној сили поклањају смисао постојања.

Ислам мустра, а не мотив тероризма

Даље, пише канадски професор у својој четвртој тези, "Екстремизам је само екстремни израз владајућих идеја, а не оригинална интерпретација бољки савременог света", додајући да "идеје не мењају људе осим ако не одјекују њиховим личним искуством".

У том смислу Дуроди не прави разлику између Бин Ладена и Андерса Брејвика, уз ефектну поенту да је "Ислам само најчешћа орнаментална мустра ("motif") савременог тероризма, а не и његов мотив".

"Идеологије су умрле, празнину иза њих попунили су идентитети - али, будући да се они формирају на основици смањеног значаја људске егзистенције, идентитети нашег времена остају крхки и ломљиви, лако их је испунити бесом", пише Дуроди.

У последњој, петој тези, Дуроди констатује да "смо ми", у смислу да је Запад, пре свега његова највећа сила, дубоко утонуо у "наративе дистопијске културе", при чему "збуњене политичке елите" у сваком проблему са којим се суочавају полазе од "најгорег, а не највероватнијег сценарија".

Друштва се тако, уз здушну помоћ властитих политичких елита, исељавају из "позитивних у негативне наративе, из утопија у дистопије", при чему се шире простори детерминизма, предаје, страха, хистерије, у коначници неодговорнисти, "јер наша пропаст ионако не зависи од нас".

"Иза политике Запада више не стоје велике идеологије (слобода, отворене шансе, мобилитет, небеса су лимит...) већ обичан мали, чак често неуспешан процес-менаџмент" закључује Дуроди.

Али, не треба имати илузија да због тога будућност припада другој страни, ко год да она јесте, јер "Будућност пре остаје нешто што Америка губи, него нешто што други освајају", или, преведено, пропаст Америке довела би до колапса читав низ култура и цивилизација које су се систематски развијале од (европског) Просветитељства 18-ог века.

Одјек на терористички напад 

Нису само интересантне тезе из Дуродијевог чланка, тежину има и то где је он објављен, у најновијем зборнику СТАРТ-а "Поглед натраг, поглед напред: Перспективе и одговори на тероризам" ("looking Back, Looking Forward: Perspectives on Terrorism and Responses to it", Strategic Multi-lauer Assessment Occasional White paper).

Центар СТАРТ при Универзитету Мериленд део је америчке владине Агенције за националну безбедност (U.S. Department of Homeland Security), институције која је основана 2002. године, као самоодбрамбени амерички одјек на терористичке нападе 9/11.

Декларисана улога ДХС-а (240.000 запослених, координира између 22 министарска нивоа) је да подигне свест становништва према ризицима савременог света - има ли недекларисаних, није тема овог текста.

СТАРТ у Мериленду је основан пре осам година као теоретско-научни "Center of Excellence" који кроз рад своје широке, глобалне академске мреже сарадника дефинише категорије савременог тероризма и нуди интелектуална решења за његово сузбијање.

Бројеви које је средином прошле недеље објавио Си-Ен-Ен - осам и по хиљада терористичких напада широм света прошле године, пет и по хиљада само у првих шест месеци ове - само су "процурили" из СТАРТ-овог годишњег извештаја који се очекује за месец дана.

Дуродијев чланак из сепаратне "Беле књиге" смо изабрали зато што се не бави бројевима, већ описује атмосферу страха која стоји иза тих бројева, дајући суморну дијагнозу модерних цивилизација које у завршници пропадају зато што су заборавиле да буду веселе.

Другачије речено - Дуроди поставља дијагнозу нервозне цивилизације која "трагичну фусноту историје" (9/11) погрешно интерпретира као ударац на темеље властитог постојања.