Читај ми!

Лидери у сајбер нападима

За десет највећих сајбер напада, према листи "Форин полисија", најчешће су били одговорни кинески и руски хакери. Напади брижљиво планирани, неки су трајали и по неколико година. Мотив одређених напада, међутим, није била ни идеологија ни зарада, већ само забава.

Амерички часопис Форин полиси објавио је листу десет највећих сајбер напада. Како наводи лист, истрага је показала да су нападе најчешће били одговорни кинески и руски хакери.

Операција "Титанска киша"

Амерички федерални истражитељи открили су 2004. године серију напада на мреже Државног секретара, Министарства одбране и енергетике и Унутрашње безбедности, са којих су цурили терабајти података.

Истражитељи су утврдили да напад потиче од рачунара из кинеског града Гуангдонга. Иако је кинеска војска оптужена за умешаност у нападе, Пекинг је доследно порицао одговорност.

Сматра се да је 2007. године напад са исте шпијунске мреже извршен и на британски Форин офис.

Операција "Пацов из сенке"

Компанија "Мекафи" открила је прошле године петогодишњу хакерску акцију која је названа највећим сајбер нападом свих времена. Ствар је функционисала тако што се вирус шаље путем електронске поште запосленом у некој организацији, који се кликом на атачмент безопасног изгледа инсталира на циљани рачунар.

Пошаљилац мејла тако добија потпуни приступ подацима са тог рачунара. Напад је имао 49 жртава, укључујући Међународни олимпијски комитет, УН, компаније широм света, као и владе САД, Канаде, Вијетнама, Јужне Кореје и Тајвана.

Због озбиљности и размера напада, истражитељи сумњају да Кинези стоје иза целе операције.

Напади у Естонији

Један од најразорнијих напада на једну државу уследио је после контроверзне одлуке естонске владе да уклони споменик совјетским војницима из центра престонице Талина, 2007. године.

У операцију су били укључени даљиниски управљани рачунари, који су нападали одређене сервере засипајући их зараженим софтвером.

Тај напад потпуно је оборио сајтове највећих естонских банака, владиних служби и медија. На врхунцу кризе, кредитне картице и мобилни телефони били су потпуно неупотребљиви.

Руси нису признали одбоворност за напад. Ипак, после две године, посланик владајуће Јединствене Русије једном приликом се поверио да је у напад био умешан један његов службеник.

Августовски рат

Током руско-грузијског рата 2008. године, главни грузијски сајтови, укључујући и председника Михајла Сакашвилија, Министарства спољних послова и одбране, као и многих корпорација и медија били су оборени.

У једном тренутку, садржај сајта грузијског парламента замењен је сликама Сакашвилија представљног као Хитлера. Грузијски званичници оптужили су Руску пословну мрежу за напад, што је председник Медведев демантовао.

Гоустнет

Канадски истражитељи открили су велику електронску шпијунску мрежу 2009. године која је продрла у готово 1.300 рачунара у 103 земље.

Подаци до којих се дошло поново су говорили да напад потиче са кинеског тла, што је влада те земље, као и у претходним случајевима демантовала.

Стакснет

У јуну 2010. године, откривен је тзв. "Стакснет црв" који је користио рањивост оперативног система Виндоуз како би напао "Сименсове" индустријске системе, нарочито оне које користе нуклеарне електране.

Иако су системи у неколико земаља, укључујући и САД, претрпели штету, најгоре је прошао Иран, са готово 16.000 инфицираних рачунара.

Чини се да је вирус нарочито циљао ирански нуклеарни програм, због чега је Израел означен као могући творац. Влада Израела није ни оповргла ни потврдила те тврдње.

Прошлогодишња истрага Њујорк тајмса закључила је да је "црв" развијен и тестиран у Израелу.

Педесет дана "Лулза"

Током пролећа и лета прошле године група хакера под називом "Лулзсек" која је повезана са "Анонимусима", обарала је већи број важних сајтова.

Испоставило се да, за разлику од осталих масивних сајбер напада, чланови групе нису били мотивисани зарадом ни идеологијом, већ су то чинили из забаве.

Напади у Јужној Кореји

Више од 40 јужнокорејских сајтова, укључујући и оне најважнијих државних институција и великих банака било је засуто зараженим софтвером марта 2004. године.

Нападом је онемогућен рад берзе на неколико минута, а процењује да је 11.000 рачунара заражено вирусом. Јужна Кореја је оптужила Северну Кореју за смишљени сајбер рат 2009. године, али чврсти докази нису пронађени.

"Анонимус"

Група хакера позната као "Анонимус" прешла је пут од напада на сајентолошку цркву на акције политичког карактера.

Као одговор на јануарско хапшење оснивача сајта "Megaupload" Кима Доткома, та група је онеспособила сајтове америчког минстарства правде, Удружења америчких музичких издавача, као и сајтове музичких компанија и неких тела америчког Конгреса.

У фебруару су "Анонимуси" преузели одговорност за обарање интернет презентације ЦИА.

Индија

Америке власти у јануару су истраживале наводе да су индијски обавештајци упали у рачунаре америчко-кинеске Комисије за економију и безбедност, која надзире трговинску политику САД са Кином.

Истрага је почела, пошто су хакери на интернет поставили документ који, наводно, показује да је индијска војна обавештајна служба планирала да осујети комисију, приказујући изводе из одређених мејлова.

Испоставило се да је документ лажан, али су мејлови били прави. Истражитељи сматрају да су извор напада кинески хакери.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи