Дух Монике Левински

Група најближих пријатеља и колега бившег председника САД Била Клинтона из времена афере са Моником Левински, у четворосатном документарцу под називом "Клинтон", први пут јавно говори о детаљима афере. Премијера дводелне биографије у Америци и Великој Британији заказана је за 20. фебруар.

Верни саветник Била Клинтона Дик Морис, сећа се момента када га је Клинтон позвао - тада је већ било питање времена када ће доказ о афери са Моником Левински доспети у јавност, пише Гардијан.

"Бил ми је рекао: 'Откако сам дошао у Белу кућу морао сам да обуздавам своје тело'", каже Морис, додајући да му је Клинтон рекао и да је био "слаб" у случају 23-годишње приправнице и да је то што је имао са њом било довољно да буде у озбиљној невољи.

Потом је упитао Мориса да спроведе анкету о томе како треба да "управља кризом".

Правни експерт који је радио у Белој кући, Кен Гормли, такође, се присећа сексуалне напетости која је постојала између председника и Монике Левински.

"Међу њима су севале варнице од првог тренутка када су се срели", каже Гормли. Они који су радили са Клинтоном током његове прве кампање за гувернера у Арканзасу, сведоче о томе да је Клинтон био уплетен са читавим низом жена.

Један од шефова кампање сећа се како је Клинтона у канцеларији тражило по "25 жена дневно," док Бетси Рајт, Клинтонова политичка саветница говори како је самом Клинтону представила списак са листом девојака, којим је морао да се позабави пре него што би ступио на место гувернера. Као резултат тога, Клинтон се повукао из трке у последњем тренутку.

Као муве на мед

Марла Крајдер, која је радила са Клинтоном у Арканзасу и са њим имала аферу, описује како су жене биле буквално хипнотисане.

"Летеле су као муве на мед и не мислим да постоји питање да ли је Хилари била повређена", каже она.

Одлука да прекине кампању за гувернера била је прва у низу преокрета који су обележили Клинтонову каријеру.

Дејвид Маранис, иначе добитник Пулицерове награде и сарадник на документарном филму, верује да је успео да открије како је Клинтонова природа њему и помагла и омела га.

"Људи увек покушавају да одвоје добро од лошег у Клинтоновом случају и склони су да кажу да би он био велики председник, да није чинио одређене ствари, али ви не можете то да урадите. То су његове главне карактеристике", каже Маранис.

Клинтон је очигледно имао харизму попут рок звезде, али са тим је дошао и сексуални апетит који је угрозио његов мандат када је суочен са процедуром разрешења због кривоклетства у случају Левински 1998. године.

Бетси Рајт каже да се осетила изданом, јер ју је председник лагао, као и много људи о афери.

Продуцент Барак Гудман указује на то да је до сада Рајтова нерадо говорила о инциденту. "Она није говорила у јавности дуги низ година, јер је била јако близак и важан Клинтонов сарадник и осећала се веома лоше", каже Гудман.

Клинтонов секретар за рад Роберт Рајх, такође, се сећа осећаја шока када је сазнао за аферу Левински.

"Он не би био толико глуп да угрози свој мандат, мислио сам. То није био човек кога сам познавао", каже Рајх.

Рајх, такође, открива да је почетак Клинотновог мандата 1993. године био поприлично турбулентан. "Атмосфера у Белој кући у тој првој години била је хаотична. Клинтон је желео да буде део свега", прича Рајх.

"Моника Левински му је дала нешто што му је у том тренутку било потребно - да буде обожаван", каже Крајдер.

Када је ствар постала јавна, међутим, подстакла је истрагу, коју је водио Кенет Стар, што је довело разрешења председника, други пут у америчкој историји.

Према мишљењу водећег америчког новинара Џефа Тобина, афера Левински на крају није нашкодила Клинтоновом имиџу колико се претпостављало.

"Више Американаца мисли да је то било беспотребно губљење времена, него што мисле да је било недопустиво", сматра Тобин, приписујући то "давно утврђеном обрасцу да што је председник дуже ван функције, јавност постаје више благонаклона у вези са њим".