Европа не да интернет

Више десетина хиљада људи изашло је данас на улице бројних европских градова како би, упркос хладноћи, протестовали против споразума о заштити ауторских права на Интернету (АКТА), који ће, како сматрају, ограничити слободу коришћења мреже и повећати могућности контроле грађана.

Међу првима су се окупили критичари овог споразума у литванској престоници Вилњусу, где је са натписима "Стоп АКТА" испред зграде владе протестовало неколико хиљада људи.

У Немачкој су протести против овог споразума окупили 41.000 људи, а највећи скупови одржани су у Минхену и Берлину, где су поједини демонстранти преко уста симболично имали залепљен селотејп, јавила је агенција Франс прес.

Један од већих скупова одржан је у Софији, где је у протестној шетњи поред зграда владе учествовало око 4.000 људи, који су узвикивали "Не АКТА" и "Мафија", оптужујући владу да је тајно потписала споразум, без консултовања јавности.

На Староградском тргу у Прагу протестовало је неколико стотина људи, а толико противника овог споразума окупило се и у другом по величини чешком граду Брну, од којих су поједини носили транспаренте на којима је писало "АКТА је сајбер фашизам".

"Доле цензура Великог брата" један је од натписа који су могли да се виде у Варшави, где се испред председничке палате окупило око 150 људи.

Против споразума је протестовало и неколико стотина Парижана, од којих су многи, као и учесници скупова у другим градовима, носили маске са стилизованим ликом Гаја Фокса, чувеног завереника против енглеског краља Џејмса 1605. године, које су постале популаран реквизит бројних антикапиталистичких протеста.

Неколико стотина људи протестовало је и у више хрватских градова - Загребу, Ријеци, Сплиту, Пули и Осијеку, позивајући владу да не приступи споразуму који, како сматрају, крши основна права корисника Интернета.

Ван европског континента, дану протеста против споразума АКТА придружили су се становници четири града у САД, укључујући Њујорк, три града у Канади, и по један у Аустралији и Мексику.

Споразум против фалсификовања и пиратерије на Интернету крајем јануара потписале су 22 земље чланице Европске уније, изузев Летоније, Пољске, Чешке, Словачке и Немачке, и још десет земаља, укључујући САД, али је његова ратификација, због све већег броја оних који га критикују, у многим земљама под знаком питања.

Европски парламент ће се о спорном споразуму изјашњавати у јуну, а ако га усвоји, следи ратификација у националним парламентима земаља потписница.

Да би споразум ступио на снагу потребно је да га рафитикује шест држава.