Кина, крај бескрајних говора

Власти кинеског града Гуангџуа намеравају да ограниче говоре локалних званичника који пречесто умеју да се одуже у бесконачност.

Градоначелник овог мегалополиса на југу Кине Ван Ћинглианг предложио је да се на важним скуповима излагања високих градских функционера ограниче на максимум 60 минута, а да током мање важних састанака могу да трају највише 30 минута.

"И сам сам дао пример одржавши говор за 58 минута", рекао је први човек Гуангџуа.

Бесконачна излагања званичника, изговорена једноличним тоном, неретко доводе аудиторијум у поспано стање.

Шеф пољопривредног бироа Гуангџуа Танг Џинхуа каже да се у већини случајева политичари у веома досадном и заморном тону обраћају окупљенима.

У једном коментару, објављеном 2009. године, државни лист Глобал тајмс жалио се на одсуство харизме код кинеских званичника, упитавши: "зашто говори у Кини морају да буду тако досадни?".

"Разлог томе је недостатак вежбе у школама. Најгоре од свега што је званична техника обраћања - седећи уштогљено, звучећи озбиљно и досадно - постала општеприхваћена широм земље", пише Глобал тајмс.

У истом чланку даље се наводи да кинески политичари "пате" од недостатка харизме.

Гадафи, Кастро, Ататурк...

Међутим, ни многи светски политичари, који су били препознатљиви управо по харизми, нису били ништа мање опсежни у својим говорима. 

Један од таквих говора било је 96 минута дуго обраћање бившег либијског вође Муамера Гадафија пред Генералном скупштином Уједињених нација 2009. године.

Гадафи се у говору дотакао разних тема, од пропуста Савета безбедности до теорија да је свињски грип развијен у војне сврхе.

Упркос чињеници да је трајао више од сат и по времена Гадафијев говор није ни приближно дугачак као обраћање бившег кубанског вође Фидела Кастра пред истим телом.

Кастров говор, "Одустајање од империјализма и колонијализма", најдужи је икада изведен пред Генералном скупштином УН, а трајао је четири сата и 29 минута.

Међутим, кубанском лидеру то, ипак, није било најдуже обраћање. Познат је његов говор на Конгресу Комунистиле партије Кубе, који је трајао седам сати и 10 минута.

Учесници седнице Савета безбедности УН 1957. године су, најблаже речено, имали о чему да причају после излагања индијског политичара Кришне Менона, који је бранио позицију своје земље према Кашмиру скоро осам сати.

Совјетски лидери такође су били познати по својим екстремно дугачким говорима у којима су износили економске, политичке, културне и политичке погледе, предвиђања и планове за наредних десет година.

Апсолутни рекордер у дужини излагања, ако се не рачунају паузе, свакако је бивши турски председник Мустафа Кемал Ататурк.

Оснивач модерне турске државе одржао је, најблаже речено, епски говор 1927. године. Минути се више нису бројали пошто је током шест дана причао више од 36 сати.