Дванаест жигосаних

Председник Исланда Геир Харде

Исландска банкарска криза била је увод у ону дужничку која је захватила остатак континента. Власт острвске државе била је прва која је, због директних последица кризе, пала.

Харде, који је био на положају од 2006. године, најавио је оставку после неколико недеља протеста изазваних крахом презадуженог исландског банкарског система.

Премијер Летоније Иварс Годманис

Насилни протести на улицама и 50 одсто незапослених натерали су Иварса Годманиса да, нешто више од годину дана од како је освојио мандат, поднесе оставку на место премијера Летоније.

Наследио га је бивши министар финансија Валдис Домбровскис.

Премијер Мађарске Ференц Ђурчањ

Једини посткомунистички премијер који је освојио два мандата Ференц Ђурчањ није успео да доврши други. Демонстрације су избиле убрзо након што је у јавност процурио снимак на којем Ђурчањ признаје да је лагао о стању у државним финансијама како би био поново изабран.

Немоћан да спроведе економске реформе, Ђурчањ је поднео оставку 14. априла 2009. године, називајући себе препреком у напорима земље да се опорави од економске кризе.

Председник Украјине Виктор Јушченко

Захваљујући Наранџастој револуцији, којом је дошао на власт 2005. године, Виктор Јушченко постао је веома популаран у глобалним дипломатским круговима. Међутим, погоршање економских прилика и нефункционалност политичког система учинили су да Јушченко буде на челу најмање популарне владе на свету, која је уживала поверење четири одсто грађана.

На изборима 2010. године Јушченко је био пети са 5,5 досто гласова. Његов ривал Виктор Јанукович освојио је власт.

Премијер Ирске Брајан Ковен

Као премијер са најмањом подршком у историји Ирске Брајан Ковен дао је оставку на премијерску фотељу 2011. године.

Ирска банкарска криза толико је утицала на политичку популарност да је и странка Фиана Феј, која је Ирском владала 60 од 80 година независности убедљиво поражена на изборима.

Премијер Британије Гордон Браун

После десетогодишње владавине Тонија Блера, у Даунинг стрит се 2007. године уселио Гордон Браун. Премијерска фотеља убрзо након тога почела је да се клима због кредитне кризе, због дуга који је достигао 12 одсто бруто домаћег производа и стопе незапослености која се удвостручила.

У мају 2010. године, Браун је изгубио на изборима и Дејвид Камерон је формирао власт са лидером либерал-демократа Ником Клегом.

Премијер Португала Жозе Сократеш

Са сличном дужничком кризом попут Грчке, и Ирске португалски премијер Жозе Сократеш био је приморан да поднесе оставку 2011. године.

Тада је пет опозиционих партија одбило да подржи његов програм мера штедње у парламенту.

Премијер Грчке Јоргос Папандреу

Дошавши на власт 2009. године, Папандреу је обећао да ће спровести реформе које ће помоћи грчкој економији, потресеној скандалима о корупцији.

Али након две године обележене болним мерама штедње, насилним демонстрацијама и понижавајућим спасоносним позајмицама, Папандреу је поклекао. Наследио га је Лукас Пападемос 2011. године.

Премијер Италије Силвио Берлускони

Три пута је био италијански премијер и преживео мноштво криминалних и сексуалних скандала због којих би већина политичара пала са власти. Силвио Берлускони је, ипак, због потребе имплементације економских реформи и поделе у коалицији, најавио одлазак са власти крајем 2011. године.

Наследио га је угледни економиста и банкар Марио Монти. Берлусконију сада прети и затворска казна због сексуалних и криминалних афера.

Премијер Шпаније Хозе Луис Родригез Сапатеро

Најгора рецесија у Шпанији у последњих 60 година била је довољно јака да принуди шпанског премијера Сапатера да поднесе оставку у нади да ће његова Социјалистичка партија, због таквог потеза, боље проћи на изборима.

Партија је, међутим, претрпела најгори пораз откад је Шпанија постала република, а конзервативни лидер Маријано Рахој га је наследио.

Премијер Румуније Емил Бок

Упркос чињеници да румунска привреда није ушла у рецесију, то није било довољно да спасе мандат Емила Бока, који је на власт дошао 2008. године.

Због великих уличних протеста изазваних смањивањем зарада у јавном сектору за 25 одсто и повећањем пореза, Бок је поднео оставку.

Премијерка Словачке Ивета Радичова

Очи света су се на кратко окренуле према Словачкој, чији су посланици октобра 2011. године одбили да подрже проширење европског Фонда за стабилност. Угрожавајући тиме планове за кредитирање Грчке, премијерка Словачке Ивета Радичова запретила је да ће поднети оставку уколико предлог не добије већину.

Посланици и поред тога нису дали своју подршку, а Радичова ће на власти остати до марта када ће бити одржани избори.