Берба раних сорти грожђа у Сремским Карловцима почела две недеље раније него што је уобичајено

Берба грожђа у сремскокарловачким виноградима почела је ове године пре него што је уобичајено, јер је због високих температура и суше грожђе сазрело раније. У виноградима породице Бајило, већ две седмице траје берба, а очекују да ће трајати још толико.

"Јако ми је било значајно. То ме је повлачило годинама, зато што су Карловци имали 22 крста на својој територији, пре сто година, и значило је да чувају атар од невремена", прича Предраг Бајило.

Један од пет преосталих, висок осам метара, издиже се изнад имања породице Бајило. Чува 35 хектара винограда и 17 хектара воћа. Традиционално сваки има своју славу, а овај је посвећен Преображењу. Овогодишњу 19. августа, дочекао уз раднике, јер је берба почела раније.

"Последња два месеца није пала кап кише, за нијансу је мањи принос грожђа. Самим тим биће и мање вина. Али грожђе је здраво, квалитетно и има све предизпозиције да буде добро вино”, каже
Петар Бајило.

У виноградима су од раних јутарних сати до касно увече, а у берби учествује и око 40 радника.Како је прошла година била једна од рекордних у роду, ове га има мање, али неким сортама суша и врућина нису шкодиле.

"Ми смо обрали већ једно 55 посто. У тих 55 посто је једно 5,6 сорти. Неопланта је за нијансу мање родила. Ово данас ме је изненадило, 10 посто већи род. То јако варира због услова, нимо кише имали два, два и по месеца", каже Предраг Бајило.

Породица Бајило позната је и по томе да гаји домаће сорте, па је 70 одсто засада српско грожђе. Производе 12 различитих врста вина. Годишње око 80.000 литара. Петар и брат су четврта генерација у породици која деценијама гаји грожђе.

"Ми смо се расподелили. Отац је овде у винограду са људима, ја сам тако рећи са људима на истовару, а брат је са остатком екипе у преради, тако да свако има свој део посла", каже Петар Бајило.

Једни су од највећих произвођача вина у Карловцима у којима је званично регистовано 25 винарија. Када нису у винограду, налазе се у 30 метара испод земље породичном винском подруму, дугом 50 метара. Стар је 150 година, а толико је и дуга традиција породице Бајило које не би било без страсти и напорног рада, без слободног дана.

"Виноград могу да раде само две врсте људи, да ви то запамтите и гледаоци. Прва је која јако то воли, друго луд човек. Ја сам оно прво мало, а ово друго много више", закључује Предраг Бајило.