У селу Липница код Чачка оштећени крајпуташи: Како сачувати „камене књиге предака"?

У многим крајевима Србије, посебно у западним деловима земље, уз путеве и данас стоје камени крајпуташи - споменици подигнути у знак сећања на страдале у ратовима с краја 19. и почетка 20. века. Група крајпуташа у селу Липница код Чачка недавно је оштећена, због чега се разматра њихова реконструкција.

Тихих сведока прошлих времена и страдања у Моравичком округу има још из средњег века, али највећи број крајпуташа подигнут је у знак сећања на погинуле у устанцима, Балканским ратовима и Првом светском рату. У Липници код Чачка осам камених споменика од пешчара чува успомену на претке породица Радојичић и Гостиљац који су своје животе оставили на Солунском фронту и другим ратиштима, далеко од отаџбине.

''Подигли су споменике на основу тога што су деца погинула на ратишту тако да нам много значи, у суштини излазимо ту палимо и свеће и све пошто не можемо да посетимо те гробове доле, онда излазимо ту и палимо свеће”, прича Горан Радовановић, из села Липница код Чачка.

Време је учинило своје, али остаје питање колико су пропадању допринели и недовољна заштита и брига о овим споменицима. Многи камени крајпуташи данас су оронули, накривљени или оборени, обрасли дрвећем и маховином. Уколико локална самоуправа обезбеди средства за њихову реконструкцију, пред конзерваторима ће бити сложен и захтеван посао.

''Овде се види да је доста споменика накривљено, поломљено. Такође, читљивост текста - примећује се да доста фали, али шта ми можемо да урадимо то је да га заштитимо, оперемо, вратимо у положај који је био и да се склони просто то дрвеће'', наводи Ненад Димитријевић, конзерватор Народног музеја у Краљеву.

У бољем стању остали су сачувани крајпуташи који су били заштићени од временских утицаја, најчешће захваљујући томе што су наткривени. Такви споменици, који сведоче о трагичним судбинама мештана страдалих у ратовима, могу се видети и у другим селима чачанског краја.

Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку каже да на споменицима крајпуташима налазе епитафе где се живот, слобода, домовина пишу великим словом. “То значи да има јако важну и велику вредност. На нама је данас да сачувамо живо културно наслеђе, да га не препустимо зубу времена, а добро знамо да то није лако јер камен пешчар је порозан'', наглашава она.

Некада су у Драгачеву постојали мајдани из којих је вађен камен пешчар за израду крајпуташа. Посебно вредну збирку чува јединствени Лапидаријум у Гучи, у којем су изложени најрепрезентативнији примерци из драгачевског краја. Да би се споменици, које називају и каменим књигама предака, сачували за будуће генерације, неопходна је њихова заштита, обнова и пажљив однос према наслеђу које сведочи о животима и страдањима људи из прошлих времена.