четвртак, 18.06.2026, 13:24 -> 16:28
Извор: РТС
Аутор: Слађана Васиљевић
Комад француске списатељице премијерно на сцени убског позоришта
У убском позоришту „Раша Плаовић“ премијерно је изведена драма „Зеко зеко“ француске списатељице Колин Серо. Захтеван црнохуморни комад био је изазов за подмлађен ансамбл и глумца Мишела Капларевића, који је први пут био у улози редитеља. Прва реприза представе биће вечерас од 20 сати на сцени убског позоришта.
Социјална драма са елементима црне комедије и научне фантастике, „Зеко зеко“, Францускиње Колин Серо, дуго је била само идеја Мишела Капларевића да буде постављена на сцену убског позоришта „Раша Плаовић“. Када је стасала нова генерација глумаца, реализована је са много ентузијазма.
“Свако од нас у породици има заправо те неке ситуације где све крене наопако и ништа није како треба. Све смо као решили, у суштини све нам се врати као бумеранг. Међутим, шта сам инсистирао на њима, за њих кад су они радили то, видели сте И сами, ти неки одговори кад они сложно кажу нешто, то је породица, то је фамилија и то је све. и на крају крајева из целе приче – љубав”, каже Мишел Капларевић, редитељ представе „Зеко зеко“.
Већина чланова друге поставе убског позоришта на сцени је први пут. Насловна улога поверена је искуснијем Ивану Вилотијевићу.
“Поготово јер је њему ово први пут да ради неки пројекат као редитељ и он се толико потрудио и толико се видела жеља да је све нас то некако повукло и ми смо сви успели, баш због те његове велике жеље да урадимо ово”, каже Иван Вилотијевић.
Мада је написан половином осамдесетих година, а посве актуелан, црнохуморни комад „Зеко зеко“, говори о проблемима сиромашне нехармоничне породице о којој мајка највише брине у условима економске и дужничке кризе, ратова и тероризма.
“Сви лажу, сви мажу, једино је мајка ту лик који се бори да све то одржи иако зна да то не води ничему, да на крају то није ништа, али колико-толико бори се и вољна је да та породица остане на окупи”, каже Нађа Милићевић.
Посебну атмосферу у драми пуној обрта дају сонгови и музика Мишела Капларевића.
Коментари