Како се у Србији обележава Национални дан родне равноправности

У закону су изједначене са мушкарцима, али су пракса и статистика и даље на страни јачег пола, јер још увек недостају кључни механизми за примену закона, чиме жене остају недовољно заступљене у готово свим областима живота, подаци су Завода за статистику.

“Ми и даље имамо вискок проценат жена које трпе насиље унутар породице и у партнерским односима. Ми и даље имамо неплаћени кућни женски рад. Ми даље имамо праксу да се жене одричу наслеђа у корист мушких потомака. Жене су у малом проценту у односу на мушкарце власнице непокретности, па чак и покретних ствари”, каже Снежана Кнежевић, заменица покрајинског Омбудсмана за равноправност полова.

Има их више са дипломом факултета и докторским дисертацијама, али је стопа запослености код жена мања за 14 посто у односу на мушкарце, док је самозапосленост код мушакараца троструко већа. Мање су плаћене у односу на мушкаце и примају мању пензију.

Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова истиче: „Треба женама пружити прилику да се едукују, да се образују да би што више радили на својој економској независности, јер је то пут ка равноправности”.

Али уз посао, жена у просеку обављају 76 одсто послова у домаћинству и дупло више од мушкараца и тај рад је неплаћен, није обухваћен БДП-ом и углавном се подразумева, због чега многе жене имају мање времена за образовање и напредовање у каријери. Када би јој била плаћена такозвана "друга смена", односно, када би се кућни ангажман прерачунао у радне сате жена би месечно зарађивала око 72.000 динара.

“Код нас је још увек проблем у тој некој традиционалној свести, што је са једне стране и добро, али има и своје мањкавости и треба више радити на томе, поготову када су у питању рурална подручја”, додаје Ивана Крсмановић, директор Завода за равноправност полова.

“Овде се ради о потреби да се промени свест целог друштва. У нашем друштву још увек су укорењени ти патријархални обрасци на којима ми морамо да радимо и да у наредном периоду постигнемо не само формалну, него и суштинску равноправност мушкараца”, наводи Снежана Кнежевић, заменица покрајинског Омбудсмана за равноправност полова.

За национални дан родне равнопрвности одабран је 11. јун када је 1842. године, указом кнеза Михаила по први пут, одобрено школовање жена у Србији.