Породица Узелац из Чикага се вратила на село

Теодора и Никола Узелац провели су више од деценије у Чикагу, а онда су амерички сан заменили шумадијским селом. У Србију су се вратили са двоје деце, решени да им пруже одрастање уз српски језик, ћирилицу и традицију. Данас их је подно Гоча седморо.

Теодори и Николи слобода и корени постали важнији од „америчког сна“. Облакодере Чикага заменили су миром у селу Каменица.

“Док сте заљубљени, док сте сами, цео свет је ваш, а кад су деца кренула да се рађају тад сам ја некако схватила да не желим да у том систему одгајам своју децу, да не желим да их удаљим од наше традиције јер већ почињемо да усвајамо да славимо Божић 25. децембра да га не славимо 7. јануара, јер тад идемо на посао да деца све више причају енглески да је тешко приближити било какав телефонски разговор са бабама дедама и мене је то некако ја сам јединица и ја сам некако све више вукла ка тим коренима да деца знају где су стричеви где су браћа сестре да знају где дедовина”, каже Теодора Узелац из села Каменица код Краљева.

Најстарији, Алекса и Нада, најбоље осећају предности нове адресе. Овде се учи кроз рад, а свако дете од малих ногу има своја задужења.

„Ја волим да се играм и да сређујем кућу, хранимо и пилиће у кокошињцу“, каже шестогодишња Нада, а десетогодишњи Алекса додаје: „Моје је да поставим сто и укључим машину. Сви имамо задужења.“

Иако су послом везани за град, Каменица им је база. Ту промену осећају и пријатељи, који асфалт све чешће мењају њиховим двориштем.

„Веруј ми да за њихов развој одрастање то много значи јер касније и кад буду велики људи биће много више сналажљивији биће много више држаће се заједно самим тим што их има доста држеће се заједно“, сматра Никола Узелац из Каменице код Краљева.

Симбол њихове слоге је налепница са четворо малишана на аутомобилу. Пету, кажу уз осмех, не стижу да додају од посла, али двогодишња Вида увелико стасава подно Гоча.