Како демографске промене утичу на тржиште рада

Уз повећање продуктивности, улагања у нове технологије, аутоматизацију и управљање, пресудне су и политике које нуде старијим генерацијама прилику за развијање вештина потребних за модерно друштво.

“Не знају дигиталне вештине, не знају је л’ тако многе ствари које су битне, то мора да се промени. Тако да морамо да радимо на политикама које омогућавају старим људима да стекну нове вештине и улагање много више у развој њихових компетенција. То је оно што је можда један од главих праваца како треба да гледамо развој”, каже Марко Милановић из Центра за истраживање и друштвени развој “Идеас“.

Имате ли примере у суседним земљама, можда и нешто даље ?

“Па разне земље су се припремале за демографске промене. Кроз на пример волонтирање, неформално волонтирање у Лондону су на пример проценили да стари доприносе туризму и општој привреди Лондона 1,7 милијарди фунти. Аустралија је доста добро била спремна за бејби бум генерације кроз нарочите облике друштвеног укључивања старих који су на пример укључени у препознавање неких других друштвених изазова, контактирање са социјалним службама. Сви знамо да је у ствари увек тај део социјалне заштите јако важан, а често испод финансиран”, каже Марко Милановић.

Србија и регион су дугорочно суочени са демографском ерозијом, па је сматрају експерти промена пензионог система, здравства, социјалне политике неминовна. Велики број старије, здраве и активне популације не треба посматрати као терет. Њихово искуство и знање се мора оријентисати ка тржишту рада.

"Почињемо имати једну чудну сцену на тржишту радне снаге. С једне стране од АИ вештачке интелигенције, која прети да нам се отпусте управо млађе популације уласком у њихов простор, а с друге стране почиње нам се јављати овај сегмент здраве, ја бих рекао хајтивити евергринера, који ће бити вољни да на неки начин суделују у процесу радне снаге. И онда имате један занимљив баланс за којега ја бих рекао свака држава треба кројити своје стратегије, развојне стратегије с обзиром на тип индустрије којег има”, каже Ернест Влачић, професор на ФЕФА факултету.

Глобални раст старије популације је и економски потенцијал за креирање нових производа, услуга и извозно оријентисаних програма. Дужи животни век отвориће питања неједнакости, а дуговечност не треба да буде привилегија, већ реалност за све, без обзира на стандард.