Сточари и повртари са обронака Мучња о припреми за наредни период

На обронцима Мучња породица Пантелић, једна од ретких породица, која се бави сточарством, суочава се са муком која је задесила све оне који се баве производњом млека.

„Пази, то је млеко са надморске висине од хиљаду метара. Квалитетно млеко, млеко сто посто чисто млеко. Значи млеко које се сад плаћа 38 динара, нас ту нема нигде. Та крава моја мора појести концентрат, мора појести бале које смо ми припремали. Све то кошта", каже Ивана Пантелић, из Катића.

Разноврсност у пољопривредној производњи помагала је да се расходи у сточарству покрију приходима из ратарства и воћарства.

Ивана Пантелић, из Катића додаје: „Тек треба да се ради, ми још увек производе нисмо продали. Млеко је нажалост пало, кромпир не иде".

У Европи је претходна година била изузетно родна за кромпир, због чега је пласиран у извоз по ценама које су задале главобољу српским ратарима. Ратко Вукићевић каже да је увезено 40.000 тона.

„Увоз је веома јефтин, убија нашу производњу и ово је заиста апел свима надлежнима да мора нешто под хитно да се учини, јер наша ће производња практично бити укинута. И сведена на неких, по мојој процени - десетак хиљада хектара, са деведесет хиљада хектара", наводи Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Од опстанка пољопривредника зависи будућност села, каже Ивана Пантелић, чије треће дете је последњи предшколац у Катићима.

„Што се тиче проблема око малине и суше, ту држава апсолутно ништа не може да помогне. То је логично, али што се тиче ових производа које смо ми успели од суше да ишчупамо, мислим да би држава ту јако могла да помогне и министарство пољопривреде. Једноставно да нам дозволи на неки начин и да нам помогне да ми робу коју смо произвели продамо. Да нас не блокира са тим увозима, са прекупцима, са типа човек, мој муж оде да прода кромпир у Београду, комунална полиција му наплати казну тридесет, четрдесет хиљада динара, што је човек морао да дође да прода тамо, јер овде неће нико", наглашава Ивана Пантелић, из Катића.

Српски произвођачи не траже да се забрани увоз, али и да европски фармери не буду у предности у односу на домаће. То се односи на све гране пољопривреде.

„Да се на почетку године каже то је цена коштања испод те цене не може да се увози, биће царине или биће неке баријере за такав увоз. И то је једини излаз из свега тога. А други системски мали произвођачи, ситни пропадају. Не могу да опстану, не могу да нађу место на тржишту. Зато је неопходно да се праве велика складишта, да се праве коперативе, да се они удруже на неки начин. И да тако одговоре изазовима тог великог тржишта, које је заиста немилосрдно и људи немају коме да продају сад", истиче Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Живот може да се одвија и без струје, мобилних телефона, кажу српски пољопривредници, али се без воде и хране не може. Уверени су, и ако се угаси домаћа производња, увозна ће постати луксуз. Без домаће конкуренције и увозници ће бити вишак онима који на светском тржишту хране теже монополу.