Зашто "Јура" у Лесковцу смањује број радника?

Уз субвенције државе светски лидер у производњи каблова за аутомобилску индустрију у Лесковац стиже почетком 2012. За 6 година Јура је подигла три производне хале и у једном тренутку запошљавала је више од 3500 радника. Светска криза променила је тржишне околности, смањила обим посла па сам тим и број радника, готово за хиљаду. Одлазак дела запослених најављен је и за ову годину.

„Услед смањеног обима наруџбина, компанија Јура обавештава јавност да у фабрици која се од 2018. бави производњом електричних и електронских компоненти планира програм споразумног раскида уговора уз стимулативне отпремнине као и плаћено одсуство за део запослених", саопштавају у Јури.

Несигурност и страх увукао се међу раднике.

„Наравно да су забринути, неки људи су већ имали прилично година када су почели овде да раде и сад ако остану без посла где ће, шта ће", пита се Оливера Павловић, радница фабрике „Јуре" у Лесковцу.

Све је мање више познато јер је на исти начин током 2025. из Јуре отишао 121 запослени. Послодавац тврди искључиво добровољно ова мера ће обухватити око 45 радника. На плаћеном одсуству је тренутно 131 радник, али брине захтев послат надлежном Mинистарству да се до краја 2026. плаћеним одсуством обухвати још 300 запослених.

Предраг Стојановић, повереник Синдиката металаца Србије за Јуру Србија наводи: „Мислим да је ово задњи тренутак када наше институције треба да се пробуде и да раде свој посао. Ево, ми као синдикална организација добили смо из Министарства рада да дамо сагласност, просто на овако нешто не можемо да дамо сагласност, ми као синдикат сматрамо да тих 300 радника треба да се распореде у производњи, да се мало смање таргети, да се смањи прековремени рад, да људи буди људи здрави, али да ли ће тако да буде не питамо се ми."

Синдикат прозива Јуру да крши закон, да на овај начин хоће да се ослободи радника који су крај фабричких трака у Јури постали инвалиди рада. У одговору нашој редакцији Јура каже да ти подаци нису поткрепљени доказима, да се безбедности и заштити на раду посвећује посебна пажња и да је у радном односу 126 особа са инвалидитетом. Чињеница је и да су после годину и по дана од великог штрајка сви захтеви радника испуњени.

„Нема више казнених бонуса, топли оброк нам је повећан, услови за хигијену су ту и тамо бољи и што могу да кажем да је комуникација између менаџмента и синдиката мало боља", истиче радница Оливера Павловић.

Руководство Јуре тврди да нема разлога за страх од технолошких вишкова:

„Наш циљ је да сачувамо свако радно место, кад нема посла плаћеним одсуством радник задржава радно место и сигурне приходе, а компанија не губи обучене раднике".

Атмосфера за рад јесте опуштенија, али криза није заобишла ни ирски Аптив. У Лесковцу послују од јануара 2019. године уз огромну подршку државе и града Лесковца. Стизали су овде радници са целог југа. Било их је и више од 5000, сада је ангажовано 2000, а страхује се да ће их бити и мање. Само прошле године из Аптива у Лесковцу отишло је око 400 радника, а фабрика у Зајечару је затворена. Незадовољни су и нижим платама у односу на раднике Аптива у Новом Саду.

„Ми смо се обратили Министарству привреде са захтевом да нам издају све уговоре, сва решења о субвенцијама које су држава и град склопили са аптивом, међутим није било одговора. Нажалост, тај негативни тренд ће се наставити и у 2026.", наглашава Марко Тодоровић, председник Синдиката металаца Србије за Аптив Лесковац.

Смањење радника смањује и прилив у градски буџет. Први човек града трвди да се криза у аутомобилској индустрији у мањој мери одразила на Лесковац.

„Светска је криза, нормално да се то одражава и на Лесковац и на читаву Србију, ми као локална самоуправа смо урадили све да се шире капацитети, али сходно дешавањима у Европи и свету дешавају се у благој форми у Лесковцу, при томе као што знате да смо и кад је турска компанија отишла Џинси ми смо у року од месец дана само 42 труднице запослили", наводи Горан Цветановић, градоначелник Лесковца.

У саопштењу за медије Синдикат металаца упозорава да ситуација у компанијама везаним за аутомобилску индустрију Србији постаје све алармантнија. Поред Јуре и Аптива у Лесковцу послује и турски Еренли са свега стотинак запослених, грчки Аутостоп одакле се не чују забрињавајући гласови радника и италијански Аунде који је за само месец дана премостио одлазак турског Џинсија. Између два јануара број незапослених у Лесковцу већи је за стотину, без посла је 11.600 Лесковчана.