Храстови близанци у Љубањама зеленим листовима пркосе зими

Храст је у хришћанској традицији свето дрво и његове гране најчешће се узимају за Бадњак. Спаљивање Бадњака у ноћи уочи Божића знак је сећања на дрво које су пастири донели у пећину како би се тек рођени Исус Христос загрејао. Због листова који не опадну ни у току зиме, храстово дрво симболизује постојаност и снагу. А у селу Љубање, недалеко од Ужица, налази се церов храст који је и зими зелен.

Два церова храста, који изгледају као да један из другог расту, остају зелена до дубоко у зиму, када по њима напада снег.

"Интересантно је да има још много церових храстова, церових шума овде у Љубањама. Међутим, ниједан храст није зелен тако дуго као, као ова два храста близанца. Разне приче се препричавају, међутим нико нема тачне податке шта се овде дешавало", каже Лазар Гудурић из Љубања.

У те приче уткане су бројне легенде, али оно што се преносило са колена на колено, и што је свака генерација поштовала, јесте да се на том месту не обрађује земља.

"Нису овде мештани око овог дрвета копали, нити обрађивали њиве. Зато што су веровали да су ту људи сахрањени и да је онда грех то радити, прекопавати и орати, јер се може ударити на кости", наводи Лазар.

Историјски подаци говоре да су се у току два српска устанка на овим подручјима одиграле битке.

"Овде су, на брду Шанац, који је још коришћен у борбама и у току Првог српског устанка, подигли утврђење. На југозападним падинама брда Шанца одиграла се битка и ту су сахрањени сви погинули Турци и наводно су ту погинула два брата близанца. То је једна прича коју су мештани задржали", објашњава Данило Станојевић, аутор монографије "Љубање и Збојштица".

Иако за то нема историјских доказа, мештани тврде да се, када нема снега, на пољима око ова два храста назиру хумке.

Два зелена цера, по легенди никла на месту где су погинула браћа близанци, необјашњиво сваке године све до марта чувају листове.