Врање: Харемлук - историјско здање у центру града чека обнову

Зграда Народног музеја у Врању саграђена је пре више од два и по века, споменик је од изузетног значаја и под заштитом државе. Састоји се од два дела - Селамлука који је обновљен пре неколико година, и Харемлука којем је потребна реконструкција. Недавно је из Министарства културе најављено ново улагање од 120 милиона динара за обнову и припрему савремене поставке у том делу зграде.

Пашини конаци - две спратне зграде, типични представници балканско-оријенталне архитектуре. Комплекс, према доступним документима, датира из 1765. године, саградио га је Рауф-бег Џиноли.

Пре готово 4 године зграда Селамлука је рестаурирана, ту је Народни музеј са сталном етнолошком поставком предмета из 19. и 20. века. Поред је Харемлук који је претходних деценија имао различите намене. Иако је недавно реконструисан кров, потребна је санација зграде.

Харемлук је под заштитом, али и објекат и двориште иако се налазе у срцу града, запуштени су годинама. На делу фасаде скинут је слој како би се видело у каквом је стању конструкција зграде.

"Рађени су ископи око темељних зидова да се види стање, отварали смо плафоне да видимо међуспратне таванице, подне конструкције и тако даље. На основу свега тога, Завод за заштиту споменика културе је донео решење о утврђивању и обиму мера заштите", каже Чедомир Марковић, архитекта и пројектант.

Прошле године је рађена пројектно-техничка документација, добијена је грађевинска дозвола за обнову Харемлука, Министарство културе најављује то као пројекат од националног значаја за идућу годину.

"Град Врање као власник објекта и Народни музеј немају своја средства у том обиму, тако да се чекало финансирање Републике, и могу да кажем да је доста брзо и обезбеђено", наводи Чедомир Марковић, архитекта и пројектант.

Према најавама, пројекат подразумева адаптацију објекта, партерно уређење и нову музејску поставку: "Врање кроз векове".

"Овај простор нам омогућава, састоји се и већина људи која је била овде зна, из једне централне просторије и мноштва бочних просторија које су симетричне. Свака просторије биће конципирана као посебна изложба, тако да ћемо да кренемо од Средњег века, да људима прикажемо како се овде живели, где је Врање било на мапи Србији, како су јели, какве су предмете користили, где су живели. Користићемо да на сваки могући начин да користимо и савремене апликације", каже Јелена Атанасовић, кустоскиња Народног музеја у Врању.

Циљ је да се врати аутентичност објекта, радиће се и рестаурација појединих предмета, уређење дворишта и околних зидова.