Завршена сетва пшенице

На војвођанским њивама ових дана зелене се парцеле докле год поглед допире. И ратари из Kисача то потврђују. Променила се сетвена структура, на њивама је више пшенице.

Владимир Хлавац, из Kисача, каже: "Дупло више него што сејем пшенице. Ја мислим да у последњих двадесет година толико пшенице у Kисачу није било као ове јесени што је посејано."

Уз кишу која је са просечно 50 литара по квадратном метру поправила стање влаге у земљишту, ницање је било уједначено, а пад температуре је дошао у прави час.

Аца Летић, пољопривредник из Ченеја, додаје: "Мислили смо да ћемо прскати од цикада, ево сад је време, пала је температура на неких пет, шест степени дневна, тако да смо избегли то једно прскање."

Одавно је позната пракса да се тражи уштеда у производњи пшенице. Смањује се употреба минералног ђубрива у јесен, штеди се на семену и користи меркантилно па се ту прође четири пута јефтиније. Уз таква улагања принос само покрива трошкове.

Зоран Савић, пољопривредник из Мартинаца, објашњава: "На том неком приносу од пет до пет и по тона смо "живи". Све испод тога се не исплати. Пшеница је за мој појам изузетно захтевна производња. Отприлике девет пута уђемо у једну парцелу док је не скинемо."

Цена пшенице на берзи је тренутно 20 динара и 60 пара за килограм, око динар мање него у августу. Ни овај податак није утицао на ратаре да размишљају другачије о сетви пшенице.

Југослав Лазић, агроном ЗЗ "Вељко Лукић Kурјак" Лукићево, објашњава: "Људи се опредељују, под знацима навода, за нешто сигурније, за нешто са мање прихода и свега како не би већ били у губитку. Сада се већ гледа да је што мањи губитак, а не што већа добит, што је можда апсурдно али је реално последњих пар година."

Избегавање суше је први разлог што има више пшенице. Проблем ће бити ако јула наредне године уз нову пшеницу остану прелазне залихе. Ове године је произведено око 3,7 милиона тона, око милион и по тона је довољно за домаће потребе, остало се може извозити, али је тренутно глобално тржиште засићено.