Отпад из Црне Горе поново загадио Потпећко језеро, прибојски еколози уклањању смеће

Децембарска хладноћа не погодује за пикник у природи, али за прибојске екологе доручак крај ватре, само је кратки предах од целодневног посла на уклањању смећа из Потпећког језера.

"Са великим повећањем водостаја Лима сваке године добијемо поклон из правца Црне Горе, односно огромну количину смећа. Тако да нам све ово дође из правца пет црногорских општина, која ниједна нема санитарну депонију. Ево ми на пример вадимо свакојаке ствари. Ово је кутија од ручне бомбе, међутим срећа, празна је. А иначе, дешава се, вадили смо, лакше ћемо објаснити шта нисмо вадили, него шта јесмо све извадили", рекао нам је Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" из Прибоја.

Туђа немарност угрожава животну средину, али и уноси немир и стрепњу породицама оних, који су због љубави према природи посвећени уклањању смећа током целе године.

"А и не знају где смо. Навикли смо на све ово. Нема неког ризика, једино ако се не заразимо овде", каже Владимир Перлић из еколошког удружења "Јастреб" у Прибоју.

"Овде је јуче Лаковић то нешто процењивао. Ја мислим да је јуче отишло око петнаестак камиона укупно. И данас је толико. Сад колико је то, по седам кубика, десет, колико се већ накупи овога, веруј ми да не знам. Штити Дрину, сад тренутно одавде из правца Црне Горе с Лима смеће не иде више у Дрину, већ се све задржава овде на овој и на овој другој доле ланчаници. А њима смеће долази из правца Црне Горе опет из Фоче, Чајнича, Босне заправо", истиче Синиша Поповић - еколошко удружење "Јастреб" Прибој.

Градска топлана искористиће дрвну масу, док остало смеће, попут угинулих животиња еколози морају да депонују на законски предвиђен начин.

"Вадили смо чак и надгробне споменике, са типично бјелопољским презименима. Просто код нас нема таквих презимена. А многе разне ствари смо вадили - бранике са комплет таблицом црногорских општина", истиче Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" Прибој.

Неодговорност још увек није санкционисана. Док то изискује међународну координацију, јер су у питању друге државе, за туђе смеће граница није баријера. Једино га зауставе ланчанице. Без пожртвованих еколога, који кажу да имају помоћ од надлежног министарства и угрожених општина, комшијско смеће угрозило би еко систем језера, али и здравље људи у том крају.