Чварци скупљи од пршуте

Магловито јутро у пожешком крају, а у домаћинству Остојића пре свитања крећу припреме за месну зимницу. Незаобилазни су и чварци. Душко није изненађен што су толико скупи.

Душко Остојић, из Лорета, каже: "Разлог је што је дуг процес добијања чварака. Мора да прође бар годину и по дана. Од прасета до товљеника 220, 250 килограма, колико већ, мора да прође минимум годину и по дана. Има храна, концентрати, ветеринар, мајстор."

Уз то има и доста физичког посла, не само за месаре, а товљеници су већи него некада.

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Па раније чварак није био на цени. Он је био, како да ти кажем, није га ни имало. Шта, закољеш свињу од сто кила, имаш два кила чварака. Поједу комшије. А сад кољеш свињу од триста кила, има чварака колико хоћеш".

Душко Остојић, из Лорета, објашњава: "Наша сировина, наше све. Од прашења, до товљења, до клања, све је наше".

Ваљевац Славољуб Батоћанин је патентирао дуван чварке, а каже да је у комерцијалној производњи, због дефицита у домаћем свињогојству, у великој мери заступљено и месо из увоза.

Славољуб Батоћанин, месар из Ваљева, наводи: "Нема везе да ли је Мађарска, Данска, оно је квалитетно, добро, сертификат прегледано и код нас. Можда је чак и боље третирано него што ми третирамо. Ево, Ужичани су то присвојили од нас и сад они праве те дуван чварке као да су њихови. Онда кад смо ми дошли на идеју да га заштитимо, направили смо од њега бренд и дигли га на један ниво који је сада препознатљив не само у Србији, него и у свету."

Иако је због цене постао луксуз, чварак је заправо нус производ.

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, каже: "Дуван чварак се прави од сала и мало умешаног меса које се дуго динста. Сам чварак је уствари свака длака и штит од меса, који се упржи у масти, то буде дуван чварак. Али лепо, укусно, људи воле. Шта је тражено, то је скупо".

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Маркетинг ових трговаца. Баш су скупи, али ја их не волим, иако су скупи. И уопште их не једем."

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, објашњава: "Некад је била сиротињска храна проја, чварци, с тим што су некад били крупнији чварци, сад се претежно тражи дуван и ето."

Милеса Остојић, из Лорета, наводи: "Па морају да окрећу, сад тамо, сад вамо. Јер кад би све једно продавали, шта би са оним другим? Морали би да баце. И маст је потцењена, а сад је скупа."

Чварци су постали саставни део трпезе, а ко их воли не пита за цену. То је намирница са дужим роком употребе. Славољуб Батоћанин то документује и чварцима старим 23 године, за које тврди да нису променили својства. То је ипак сувенир. У пракси имају брз рок употребе, због неодољивог укуса.