Тим власотиначких гимназијалаца пред пут у Токио где представљају Србију са темом - говор мржње на друштвеним мрежама

Кад је настава иновација, а не шаблон пружа задовољство, а често и успех. Знају то најбоље власотиначки Гимназијалци већ читаву деценију укључени у бројне међународне пројекте и размене захваљујући професорки Биљани Пиповић. Са узбуђењем и огромном одговорношћу одбројавају дане до поласка за Токио.

„Ми се интензивно спремамо, највише за то културно вече које ће се одржати тамо, спремамо им фолклор да им пренесемо мало наше традиције, али такође спремамо и велико изненадјење јављаћемо се стално из Јапана на нашим друштвеним мрежама, на гимназија Власотинце и инглиш клабу", наводи Круна Илић, ученица 2. разреда Гимназије „Стеван Јаковљевић" Власотинце.

Пут Токија нажалост неће моћи цело одељење. На Матсури фестивал „Be the change" одлазе Круна и Наташа. Сами су изабрали, као и тему пројекта којом су одлучили да продубе свест о штетном утицају друштвених мрежа и говору мржње. Кренули су од вртића и нису се преварили.

„Били смо затечени колико су деца упућена у целу ту тему око мржње на интернету чак смо имали једно дете које је рекло да му је мајка рекла израз брејнрот - труљење мозга, како ако превише користи телефон или конкретно тикток да ће то да му штети", истиче Наташа Миленковић, ученица 2. разреда Гимназије „Стеван Јаковљевић", Власотинце.

Пројекат „Voices for impact" рађен је у оквиру изборног предмета - Језик, медији, култура. Имао је 4 фазе, од идентификације проблема, представљања, нуђења решења, реализације кроз радионице до буђења јавности. Поред предшколаца и основаца у пројекат су укључили и њихове родитеље.

Круна Илић, ученица, каже да неки родитељи нису знали шта је тај родитељски надзор, нису знали да га поставе, нису знали шта све постоји и шта све деца раде. “Ми смо наводили неке конкретне случајеве шта се све дешавало са децом не само у Србији него у свету, како ступају у контакт са странцима и преко игрица и преко разних других платформи", истиче она.

Цео пројекат спакован је у видео који ће бити представљен и у Јапану. Ето где може да доведе пројектна настава. И све то кроз методологију „Дизајн фор чејнџ" коју у свету користи око 120 000 наставника.

Биљана Пиповић, професор и ментор победничке екипе, наглашава: „Заснива се на дизајнерском начину размишљања, а цела прича је кренула из Индије пре пар година, а цела прича се проширила на читав свет и ми ћемо бити једини представници Србије на том фестивалу, тако да се баш радујемо читавом искуству".

Трећа срећа за пројекат рађен по овој методологији за власотиначку Гимназију и професорку Пиповић која радо излази не само из учионице, већ и ван граница земље дарујући својим ђацима, уз знање, нешто још вредније - животне вештине.